Женски свет

љуљањем заврти мозак, и варење младог желудца успорава и квари. „Нећу да вас узнемирујем, али кад бих вам казао да врло често, због оскудице старања, и особито због незнања, хиљаде мале деце иропадају, ви би сте се престравили.“ „Кад би се нашим кћерима предавала прва правила из Хигијене, кад би њима била показана прва старања која оне треба да чине за своју новорођенчад, ми бисмо сачували млогу децу, и данас не бисмо гледали евојим очима страховиту несрећу, како нас нестаје !“ Да, оскудица старања, а још чешће незнање тамани малу децу. Предање од матере на кћер ирелази с колена, на колено, старе заблуде добијају само новији датум, па то је све. И што у школи учи, није свезано са практичним животом. У предговору Физијологије*) славнога писца Хекслија (Thomas Н. Ннхlеу) налазимо од преводиоца ове речи, које карактеришу школску наставу: „Још смо далеко од тога, а да би увидили, дајезнање о склопуирадњама човечијег тела природан свршетак, или боље рећи круна свију природних наука, што се у школи учи. Ово су Енглези већ давно увидили, и по томе се владају. Ово знање о склопу и радњама у човечијем телу, не само да усавршава опште образовање човечије, него је то знање једино у стању да упути човека, како ће начин живота удесити одравствено, осим тога д а иокорени св е он е ште т н е предрасуде, к o’j е јо ш влад а ј у у соб а м а за болесиике, ко д иород и љ а, и у деч ј и м собама.“ Колико ли предрасуда има нри једном важном добу детињем, кад дође време да добија зубе. Ако се дете ма најмање у томе добу поболе, зар нису све матере, тетке, мајке, комшинице одмах готове да то упишу на рачун зуба. И онда иошто су нашле узрок детињем поболевању, оне трпељиво сносе шта ће бити. А и пе слуте, да је млого чегаће узрок побољевању у оделу и храни него у томе, што зуби избијају детету. *) Thomas Н Huxley, Grundztige der Physiologie.

Исто се тако и при одбијању деце греши млого, у колико се одбијање не прииравља из раније, поступно, да се тај преврат у желудцу детињем сврши мирно, без борбе и отпора; него се матере обично плаше одбијања, бојећи се да дететунеће штогод шкодити, и онда у своме страху одуговлаче, избегавају, као да то неће морати једаред бити, и онда обично одбију на пречац Ето ти. А о таком одбијању вели славни Француски научењак Се ј ово: „Озбиљне поељедице тек се појаве на једну, две, или три недеље поеле промене начина храњења, и то баш онда, кад се мисли, да је све у реду, болест букне.“ Не може се доста матерама напомињати, како треба оис својој деци већ у прво доба да чувају желудац, да остане здрав и снажан кад буду велики, јер о таком здравом желудцу ево шта налазимо овде: „Желудац здрав, желудац крепак, желудац који вари лако, желудац који може примити свакојака јела, и сва без муке сварити, то је као тврди град, пун оружја и пун муниције, који се дуго времена може одупирати непријатељу с ноља. Ох, кад би сте ви знали, Госпо, улогу коју има добар желудац у животу, и важност коју треба приписивати лаком варењу! Знате ли, да добри желудци граде добре карактере! Они граде веселе нарави, које иотпомажу иодобност за рад; они граде укус за задовољство, које одржава слободу духа и снагу тела!“ „Ја сам знао људи, који су рђаво поступали са својим желудцем, који су у њега трпали више него итто треба, па су с тога ностали диспептици, то јест они у којих желудац рђаво вари. Ти су људи страховити; они никад ништа у животу не уживају; они су тужни, они су зловољни; њих свагда обузимају црне миели које трепере око њих као легијони сенки, као слике каквог страшнога сна, које на силу завлађују њиховим умом, које га гњече, које му не дају ни мира, ни покоја, које њих терају у осаму усред друштва, које убацују у њихову душу малаксалост и чак нудљивост, које их. граде таким саможивцима да прекидају сва своја пријатељства. “ „Ти људи не милују рад, јер не могу

100

ЖЕНСКИ CBET. Бр. 7.