Женски свет

да га предузму, не маре ни за задовољства, јер су немоћни да их подносе; они су осуђени да се брину само о себи, да претресају своја осећања, и да бораве само у својим јадима, којих тиранију морају да трпе “ Кад прочитамо овај живи опис човека, који пати од слабог или сасвим поквареног желудца онда видимо, колику тешку задаћу имају кукавне матере одхрањујући евоју децу, кроз колико опасности морају да проведу своје дете, докле га не доведу до одраслог доба, не имајући често другог путевођу него свој матерински нагон. Кад се дете поболе, онда се узме у иомоћ лекар, ако не пође брзо на боље, онда се тражи други, ако и тај одмах не помогне, иде се специјалисти. Међутим дете се већ и само почиње поправљати, болест се умаљује, и онда онај последњи лекар што је око детета био, тај је излечио дете. 0 лекарима има публика врло неправедно мњење. Прво полаже сувише велику наду у њих, тражи оно од њих штонијеу њиној власти, а после се не задовољава с оним што је у њиној власти било. „Ја нисам, ви знате, од оних који верују да медицина лечи све болести; али најпосле, ма колико да вам се чини недовољно лекарско знање, ви ћете самном заједно признати, да се ипак они морају звати у помоћ; пошто они бар имају ту заслугу да знају више него други људи; али вам ја нећу крити ни незгоде, ако зовете више лекара, ако их често мењате, ако слушате шарлатане који вам показују лек који на сигурно лечи.“ „Наши оцеви имађаху једну прекрасну навику, коју не могу довољно да вам нанрепоручујем: они су држали једнога лекара, увек истога; то је био лекар кућевни, који је свако чељаде у кући познавао, знао јс њихове темпераменте и њихове мане, мучице и невољице, који је њих свакад пратио, који је био њихов пријатељ, који је долазио да их види и кад није зван Он је био готово као члан породице а не туђин; он није давао само савете, који му је казивала наука, него је још у своје наредбе мешао по мало милоште и пријатељских речи, које снаже и веселе болесника! Он је лечио родитеље, лечи децу,

он је унраво један члан иородице. А где је данас такав лекар? Ако га где и има, он је сасвим заборављен. Данас је мода тражити стручњаке; данас болесник гшта готово толико лекара колико има органа. Има лекар за желудац, лекар за срце, лекар за живце, лекар за нлућа; ви не мислите да болест једнога органа ради и на друге органе, и ви себе претварате уједан апотекарски дућан. Људи су се и пређе кљукали лековима, а данас се кљукају вшпе, не гледајући на то што је Хигијена учинила велику услугу умеравајући ту поплаву од лекова. Али људи хоће да гутају лекове, и лекари су често приморани или да им што пренишу, или ће њих сматрати за незналице.“ Заиста мудре речи једног искусног лекара. Само би ваљало испитати, шта је узрок да је то тако, свакојако би виши ступањ образованости целога народа унео праву меру и у овој ствари. Јер сада тако стоји, да прост народ никако и не тражи лекара, а коме је опет могуће тај одмах зове више или баш и стручњака. Тако се овде расправљају разна питања телесног одгајивања деце, и то све у лаком и простом облику, без научнога премазивања. Све што је до сада учени свет постигао и утврдио у питањима здравља и болести код деце, њиховом одгајивању у разном добу, све се то овде на лак начин пружа читаоцима, да у забави науче. Тако се дал>е говори о телесном веџбању деце, о гимнастици, како се и ту претерује, дају се веџбања деци, која још нису за њихов узраст, те се тиме често друго телесно зло навуче. Одељак о јелу и пићу износи нам како треба децу навикавати на умереност, како и колико треба јеети, да је дете или човек и нахрањен, јер ако ко једе оно што има мало хранеће вредности, може истина бити сит, али није још довољно нахрањен. Обичаји женских, којих се они држе кад се спремају на забаву, и само њихово забављање лепо је изнешеио у неколико листи, који говоре о забави. И ту су писци изнели ирво не иромишљено одевање за забаву, па онда и цело дотеривање и коригирање природе. Знамо сви врло добро, да је и жен-

Бр. 7. ЖЕНСКИ СВЕТ.

101