Женски свет

која још и данас утече живо и оживљавајући; а повесничари су за потомство сачували судбину народну на неуништивим таблама. Па исти тај народ, који је служио идејалу и по њему се образовао, који је певао о љубави, о паду јунака и о влади богова, исти је тај народ и ратовао и побеђивао у крвавим биткама. Као да је природа хтела да докаже, шта је у стању, кад који народ воли. У најплеменитијих људи грчкога народа живела је свест да су добро и лено рођена браћа. Те тако је језик Јеладе створио реч калок а г атија, „добро и лепо“, и означавао је тим ону армонију међу етичном садржином и естетичиим обликом, у којој се садржи највиши успех јелинства. Племенити, образоваии Грк тежио је сам себе да образује за уметничко дело, он је спајао у себи Финоћу спољашњег бића са етичном садржином свога уиутрашњег индивидуума. Времена су постала друга. Не може се сад тражити, да Јелада свима лебди пред очима као вечити узор. Сад се живи у са свим другим приликама, сад поједини народи имају друге сврхе. Но појединац може и треба да тежи за оним идејалом калокагатије; било да у радионици замањује чекићем, било да паше оружје, било да учи децу, било да као државник ради за историју свога народа или ју као научењак пише, било да испитује природине тајне или их гледа да уиотреби за живот све је то једно, он треба у себи по својим силама да довргаи човештво. Да ли ће се идејал јелинства у икојег

другог народа, ма и у другом облику, обновити? Ко би то могао прорећи ? Ми смо у иеријоди прелаза и на моралном пол>у. На место живе вере дошла је код образованих или невера, индиФерентизам, или вера утилитета, код нижих сталежа сујеверје. Верозаконске задруге! Светковање недеље! ит. д. јесу иокличи, који доказују, да религијозни живот данас рамље. Разлоге тој појави не може човек испитивати. Што је без погодбе потребно, то је, да се индивидуум сам образује до моралнога чувства. А сигурно средство, да се постигне та сврха, јесте неговање праве уметности. Ту не треба задругИ, не треба састаиака него само озбиљне воље, пустити да добро у лепом утече на нас, да нам посвети унутрашње чувство те да оно мало по мало постане морална сила за цео живот. С тога још не треба мислити, да уметност може бити накнада за религију, али неговање уметности може велик део будућег нараштаја образовати за право хришћанство. Наш век зову веком материјализма, али тек делимице на правди; на вашару, по улицама, на берзи јесте да влада материјализам. Но изнутра пати наш век од големе чежње, која је обузела све људе, што мисле дубље, од чежње за једним Богом. Неопажено грубљим духовима приправља се измена назора, који сад владају у свету па ма се за тренутак и разлио материјализам ; његова је самовласт у дубини својој већ подрмана те ће се зацело сурвати.

БРАК И МИРАЗ.

(Из дела Св. Јована Златоуста.)

„Тајна ова велика је“ рече Ап. Павле о браку. По чему је велика ? реци ми. По томе што девојка која до јуче беше момку сасвим непозната туђа, од ирвога дана брака воли га и љуби као своје тело. По томе, што момак такође ону коју до пре кратког времена никако ие нознаваше, којој до јуче још ниједне речи не беше дао у промеиу, и он њу од

С грчког Ђ Севастијан.

првога дана воли више од свакога: и од пријатеља и од укућана и од самих родитеља својих. Родитељи опет, ако се поводом чега другога лише новаца, оскорбљавају се и жале и воде на суд оне, који то од њих изискују, као кривца. А један човек, које га, дешава се често пута, нису нређе никако видели нити га нознавали и кћер

Вр. 8. ЖЕНСКИ СВЕТ

115