Женски свет

њихову и велики новчани дар дају му; па не само што не сматрају то за штету, него се још радују и гледајуКи да им је кћи удата, заборављају њиов заједнички живот са њоме у току толиког времена ; не оскорбљавају се нити жале, него се још задовољавају и за иохвално дело држе да виде и кћер своју изван куће њиове и новац многи ш’ њоме. Све ово дакле, разумевши ап. Павле да т. ј. обадвоје њих, напуштајући родитеље њиове, везују се међу собом тако, да јучерањи састанак њихов миого строжије диктира срцу њиховоме, него свако-дневно привикавање са родитељима њиховим за толико време разумевши дакле, да ово није од човека самога, него Бог љубав ову у њима засеја каже да је „тајна ова велика.“ И као што код деце бива, те дете, чим се роди на ирви поглед познаје своје родитеље ма да још не говори; тако исто видимо и код женика и невесте, јер без да их ко нагони, без да их ко саветује, одмах од првога виђења упознају се и сложе међу собом. За тим, увидевши ап. Павле да ово исто би и над И. Христом и Црквом, ужасну се и задиви. Јер, као што женик (момак), оставивши оца свога долази к невести, тако и Христос, оставивши иресто Оца свога, дође к невести цркви, и не позва нас горе, него он сиђе к нама. Знајући дакле колико је велика тајна брака и да је она најузвишеније тајие образ, немој просто и површно, нити тек случајно мислити о њој, нити тражити да се обогатиш, кад мислиш да супругу себи узимљеш. Не замишљај брак као предузеће у трговини, или као срество ради зараде твоје, но као ујединење душе и тела. Знајући, све ово једно само да тражимо : врлину душе и пристојно понашање, како би уживали у миру и били у вечитој љубави. Је ли ко узео богату жену? Боље да је узео себи господара. Јер жене су и тако наклоњене гордости, воле неко узвишење и лако се претварају. А када им се дода и гордост услед донешеног мираза њиховог, онда у каквима ће бити односима са онима с којима су се здружиле ? А ко узме себи равну или сиромашнију жену, нек зна да је помоћника и учасника

у борби својој узео, те је на тај начии и сва блага у кућу своју уиео, јер осећање и нужда сиромаштва, склањају ову да задовољава суируга са највећом брижљивошћу, да уступа у свему и да се уверава у свему. То чисти сваки узрок свађе, борбе, гордости, увреда, а бива новод љубави,' мира, слоге, заједнице. За то, не тражимо никад то, како ћемо новац имати, него мир, да би срећно и у задовољству проживели. Није дакле брак за то да пунимо домове наше борбама, ни ти да имамо и трпимо увреде и свађу или будемо у препирци међу собом, те да живот наш стварамо несносним, него да уживамо узајамиу помоћ и да имамо нристаниште и прибежиште и утеху у предстојећим нам у животу нашем незгодама да живимо у радости и насладама са супругом. Многе чух да говоре, како неко беше сиромах на се среством женидбе обогати, јер узевши жену богату, обогати се и он и сада живи богато. Шта кажеш човече ? Да ли ти желиш да од жене зарадиш и зар се ие стидиш и црвениш кад то говориш? Тражећи на тај начин зараду, не мислиш ли да би ти боље било да се под земљом сакријеш? Јесу ли то речи једнога мужа? —Женино је једно само ; дужност је њена да води бригу о штедњи у брачноме животу њеном; једно, да чува оно тпто је стечено, да пази на доходке и да се бриие о кући. Ништа друго не треба тражити од ње. Колико је богаташа који и жене богате узеше те истина увећаше имање њихово, али радост породичну и слогу срушише, завађајући се под кровом својим и долазећи у свакодневне борбе чак и онда када су за трпезом њиховом ? Колико је на против сиромаха, који и сиромашније жене од себе узеше, уживају у миру и сунце ово с иуним задоволењем гледају? А богати пак људи који беху са свију страна окружени раскошем, но само због жена њихових, колико је њих, који се често пута мољаху Богу за смрт, те да се опросте тешког живота, који им проузрокова несносни брак њихов? Разумевши дакле све ово, не тражимо новац у браку, него тражимо жену с крот-

116

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 8