Женски свет

вид својине, или је било каквих других врашких смицалица не знам, у тим стварима се ја не разумем. Али то стоји, да је Прохаска увек, кад је у посету дошао, прво запитао : „А докле је, молићу, та ствар дошла, с том јабуком?" „Скоро ће се доказивање закључити“, одговорио му је адвокат. „Нека кошта ма колко само јој исцедите восак, господин докторе, натоварите јој само млого трошка“. Није ни чудо, што је добри Прохаска пако стио својој комшиници. Био је удовац без деце, имао је и лепог имања, па је могао бити потпуно сретан, да му зли удес није дао за комшиницу баш Врхцабову. Јер ова му је баш живот загорчала, Са три стране била му је кућа и авлија опкољена њеном авлијом и баштом, али то није био меки загрљај суеедске љубави, већ крвожедне звери, која пружа своје смртоносне канџе да зграби невину жртву. Граница између њиних добара није била мртва линија, него је била са свију страна нападана; крајеуголно камење као да је било из године у годину све даље помицано. Па и само здање комшинице Врхцабове са лепом гостионицом као да се већ из давна пружало према авлији Матије Прохаске, забат се већ подругљиво избечио у његову авлију, а бундеве се гурале и трнале већ у његову башту. Ја управо не знам, ко је од њих двоје био у овом случају јагње, а ко курјак, или су обе стране биле курјаци; само знам, да су неки у канцеларији адвокатовој Прохаскино приповедање са неким осмејком примали. То смешење није престало ни онда, кад се Прохаска клео и тврдио, да ће га немирна сусетка дотле доте рати, да ће своје добро продати и отићи куда у Русију или Америку, јер му је већ дотужало то вечито процесање. По његовим речима била је та жена прави сотона, која носи на дугаи и прерану смрт свога покојног мужа, и да би могао о њојзи такве ствари приповедати, да би се слушаоцима кожа јежила. Међутим је један процес други стизао. Недавно је једна греда, коју је насртљива ком шиница за један добар педаљ изгурала из зида у Прохаскину авлију, судсгшм решењем на своје месго повраћена. Но тек што је то довршено, заступник прохаскин је већ сиремао нову тужбу због узнемиривања поседа, јер су искинули две летве из неке тарабе. Заступник је као и обично тиме почињао, да је на сред табака хартије начинио тачку, ирекао: „Овдедаклестоји јабука“—.

„Стојала је ц исправљао га је Прохаска већ неколико пута. Јер морам приметити, да несретна јабука није дочекала ни краја доказивању. Једне бурне ноћи нестаде је са лица земље, сломљена и од муње сиаљена, нестала је свечано и лепо као какав светли метеор То њено нестајање није баш никаквог уплива имало на даљи ток те распре; она је текла и даље, ма да је дрво пронало и изгорело, распра се отегла. У процесу је јабука још тамо стајала, цветала и недозрели плод доносила јер што није у актима, није ни на свету. На неколико дана за тим опет дође Про* хаска у канцеларију: „Тужба је већ предата“ дочека га његов бранитељ. „Јесте ли се постарали, да се ништа не дирне“. „Обадве летве су тамо на земљи, како су пале“. „Добро је. Јер треба комисија, која ће на лице места доћи, да што тачније види, како сте у поседу узнемирени“. „Али господин докторе, има нека закачаљка“. „А каква“? „Та знате кроз ону деру сад у тараби пролази из њене авлије живина јој у моју башту, па ми силне штете прави. Моја покојна је здраво пазила живину, па и ја волем да видим жуте гушчиће и шарене пилиће, како иду за квочком. Али ова Врхцабова што ради, то је преко јего. „Њена живина је сва у авлији. Ту су вам петлови, копунови, кокошке, ћуркови и ћурке. Па то све она не држи ради какве асне или на прилику за свој ужитак, боже ме сачувај, она то држи само због тога, да мене та живина од раног јутра до мркле ноћи једи својим какотањем, блебетањем и кукурикањем, и да ми се провлачи кроз плот, па да ми у башти грдне штете почини. * „Нисам ни пре могао да се одбраним од те безобразне живине, а сад одкад Фале оне две летве у тараби, од то доба се шета њена живина по мојој башти, као код своје куће. Али ја ћу већ и томе краја учинити. Ја ћу знате купити једну двоцевку, па ћу поубијати сву живину, што се кроз плот провуче у моју башту, не марим, па ма то био и онај највећи ћурак“. „А, тиме нећете баш бог зна шта паметно урадити. Него ја ћу вама негато друго казати. Ухватите ви ту живину што кроз плот прође,

Бр. 1. ЖЕНСКИ СВЕТ.

11