Женски свет

начко дело што су починиле славне жене њене. Зар се могу доиста да забораве јуначка дела оних жена Сулиотских, што им се синови и унуци, данашњи Крићани, боре тако славно? Младе Рускиње данашњега доба имају доиста разлога да се ноносе, што су их родиле оне велике мајке, јуначне супруге Декабриста, које су игале у Сибир за својим драгим прогнаницима. Колико је и колико родуљуба, а колико револуциовара немачких, мађарских, тали јанских загрејало љубав према отаџбини на тоилом срцу жене љубљене! Зар нису Кернер и Хервег, ПетеФи и Рига, Бехе и Мамели били одушевљени за певање оних њихових огњених песама зато, што им је женски глас, после повупца слатка, шапутао: А сац, хајде, јуначе мој, хајд’ певај и биј се за ослобођење земље твоје? Зар ви сами, племенити борци српски, нисте били сведоци одушевљења пробуђе« нога изеенадеом појавом аеђела милосрђа, који еиђе с престола да вам ране завија. Како да нас не обузме осећање обожавања тога слабачкога створења, што нам снагу улива и што по некад натпри родеа дела самога Бога претвара у проста дела своје преданости? Пре кратког времена, услед нропаганде седога г. Гледстона и његових многобројних женских присталица, настао је у Енглеској јак покрет, да се и женама извојују политичка права. Треба ли да кажем, како се томе не радујем. Да кажем, како се мени чини, да је жена много јача на свом дому, но кад се залети, као што хоће, у отровну вртоглавицу и опасну буру парламентарнога живота? Е па лепо, она ће сад гласати за нарочитог свог кандидата. Шта ће отуда наступи? Зар се неће десити више пута, да њен кандидат не буде кан дидат њена мужа ? Зар се неће чешће појављивати за време избора којекакве свађе домаће? Зар синови неће, према наклоности својој, бити час уз оца, час уз матер? Зар се онда, поред иначе велике партијске збрке, неће често нарушавати породички мир и то све због ствари, које се поро дице баш ништа не тичу? Пре него што се Енглескињи натури

то право, она је у стању, не истичући се много, да игра много ширу и много пријатнију улогу него што је та, којом као да се поноси сада. Њена реч изушћена кад и како треба у стању је да задобије хиљаду гласова, док међу тим сад не би вредила више но онолико колико и свака јадна и тричава јединица. Њен посредни и општи утицај више вреди од њеног непосредног и засебног делања. Њен таленат женски опажа се, с омање дреке и праске, али начином природнијим деликатнијим и поетичнијим. Право гласања, које би се дало Енглескињи, није ништа друго до проза грађанске рачунице од овога века који је на измаку. Ваља се прибојавати, да онога дана, када се жена буде непосредно политиком бавила, људи остављени и напуштени, не почну се занимати чим другим; да се опет не појави Херкул с вретеном ОмФалије, како место ње конце преде. Ма какав. положај у друштву нека је Бог жени одредио, опет она може да врши задаћу и нријатну и благотворну. Била она сељанка, радеица, газдарица, велика госпа или владарка, свака, према своме положају, има својих и малих и великих дужности према човечанском друштву; али је најузвишенија дужност свију њих, да су љубазне, да воле и да се даду волети. Наше старе мајке, наше прабабе нису умеле ни да читају људски, а о правилном писању и да не говоримо, па опет зато биле су за обожавање и обожаване су. То је за то, што је свака савршено разумевала своје стање; што је свака умела да особите дражи позајми свакој речи својој и сваком раду своме; што'је волела безазлено неприкривено, а не с увијањем и претварањем. Није њој ни једнога дана незнано било, колику власт има над човеком, али се она никад није на ту власт нозивала, и зато ју је пријатно и вршила* свакога Џ, Бога дана. Данас%е много више претрееају права женина. Д|ени је дато доста места у школама, у разиим гранама државне управц, у новинар&тву, у књижевним и научним друштвима, Она данас с тога доиста зарађује и новца више, но некада, али зато није ни мало богатија, ни уваженија, ни

Бр. 11. ЖЕНСКИ СВЕТ.

167