Женски свет

траженија. На против, ја ее бојим, да жена, која је занега данашњом струјом духа сувише позитивнога, н*ије већ изгубила ееки део од добра што је имала. Та ето се већ с неким негодовањем, у које је номешано и нешто презирања, изражава човек данас о елободној жени, што сама зарађује своје парче хлеба. У осталом мора се признати и то, да се таква жена врло мало стара о породици својој; огњиште јој се, кад она није дома, охладило; онај нородички ваздух, којн је она већим делом задахнула својим рођеним дахом, не веје већ онако како треба ,* а сав породични живот све је узбуђенији и лабавији и зато нам се не допада онако, као што се пре допадао. Човек, који није изгубио осећање поштена поноса, радије ће радити и двојином више, те да се домаћи приходи повећају, него што ће да гледа напуштену кућу и децу своју и остављену на божју вересију. Свакад је мајка, супруга била сјајно средиште васко ликог живота породичног. Ако се угаси

тај свети огањ; ако жена осети да нема потпоре у човека свога; ако у човека нема савести, да штити и усрећава љубљено створење које је слабије од њега, онда се породички живот измеће у досаду, терет и везу која се сносиги не може. Женино је да упали жижак на огњишту, али. уље за тај жижак треба човек да принесе. Ако жбна оде од куће, тужеа и брижна, да она прибави што за кућу треба, одмах ће се осетити празнина и у кући и у срцу мужевљевом. Нема сумње, жена нам привређује више, но кад пара кући доноси. Више но сва блага на свету вреди њено старање о кући и деци нашој, њено тајно обожавање којим нас усрећује и онзј олтар који нам подиже, кити и украшава на огњишту нашем. Ма из које земље била, ма из којег друштвеног положаја била, жена ће нас само љубављу својом задобити; аод свију жена најбогатија је oua која нас умедне најбоље волети.

СПОМЕНИЦИ - ЦВЕТЦИ.

I. У времена тужпа, брижна, Што је било, што је прешло Избриеаће и сатрће Срећно доба што је дошло. Небројене оне сузе Са зле судбе што си лила, Па ударце оне тешке, Којима те судба била. Предаћемо забораву . . . Живићемо ново доба. Стећићемо, здато, срећу, Вечну срећу чак до гроба. 28. УП. 1896. 11. Богати су, силни неки, На хиљаде блага броје; А ја, злато, немам ништа До-ли само песме своје.

Богат ће ти можда дати Златан ђердан око врата. Ја то немам. А и шта ће Теби злату хладна злата. Ја ћу иесму да ти певам, Ја ћу срећу да ти дадем. То је, злато, моје злато, Дивно злато што имадем. 10. X. 1896. 111. Запевао славуј мали На зеленој грани: ~Ал’ су мили, ал’ су слатки У љубави дани! м Је ли, душо, да су слатки У љубави дани, . . Па још кад су неком вишом Срећом изаткани! 15. X. 1896. Радоолав.

168

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 11.