Женски свет

170

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 11.

~ од обрео до а ил

~ ЛИСТАК о

СИРОТИЊОКА МАЈКА.

Написала Миле Т"ргурева.

(Свршетак.)

По вароши се брзо прочуло, да је гђа Софија узела нечије девојче под своје, мислећи да јој је то унука. Особито се поплашише њени рођаци, бојали се да то дете не прогласи заиста за своје унуче, па да не остави цело своје имање том туђем детету као што су они уверени били. Особито кад су још видели како је лепо образује, онда су је још и осуђивали, но гђа Софија није се на то ни мало обзирала, она је радила и ћутала. Никоме није давала рачуна о своме поступку и била је сасвим задовољна собом, а за сиротињу је увек била њихова милостива мајка.

Гђа Софија и ако беше у неколико сретна што је бар унуку нашла ипак њено порушено здравље није се могло опоравити, знала је врло добро да само поред највећег чувања може још коју годину поживети. да то је она све мудро управљала и у напред се за све побринула.

Свет је говорио да њено имање може вредити пола милиона. Па су неки још додали како ће та млада девојка, ако је заиста њена унука, бити једна од најбогатијих наследница. Али рођаци су другчије мислили: само нека умре њихова рођака, па ће свет видети како ће излетети та назови унука. Они су тврдо били уверени, да је гђа Софија то девојче к себи узела, само да њима пркоси, јер она их је мрзила што су себични били, а ни једно од њих не беше сиромашно. Гђа Софија само је ћутала, и свој посао даље радила. Највише је уживала кад је који од њених питомаца био изведен на прави пут, а особито се радовала, кад је видела Милана, како је постао ваљан и способан инженир. Њега је најволела и са неким задовољством опазила је да он њену унуку радо гледа, али као да ју у једно и избегава.

· Кад њена унука наврши двадесету годину била је у пуном смислу добра домаћица. Поред лепог образовања, знала је она у кући све радити, подпуно кувати, кројити, шити и све што једна кућа захтева. Она је много практичније васпитала своје унуче, него што је некада своју кћер. Па како је мислила да се и Милан може

њеној унуци допасти, то се у себи радовала што ће моћи то дете поверити ваљаном и поштеном човеку, тако хтеде одма и да сврши ту ствар.

Она одмах дозва Милана, који беше већ од неког времена суморан и жалостан, а гђа Софија рече му сасвим љубазним гласом:

— Дете моје, ја сам опазила да ти волиш моју унуку, познајем твоје добро срце и поштен карактер, знам да је не смеш запросити што мислиш да је богата наследница, али то не постоји. Ја сам њу само присвојила, прогласила сам је за моју унуку само због мојих грамзљивих рођака, али она је пука сиротица и добиће од мене само опрему и скроман мираз. Дакле јеси ли вољан узети је за жену г

Милану се лице на једанпут разведри, па весело кликну :

— ( каква срећа, та сад је тек волим, како бих је и смео у вас запросити, да је ваша унука и богата наследница, а сад ево вас молим да ми је дате за жену.

Гђа Софија била је задовољна и уверена да је Милан потпуно веровао њеним речима, па онда га добродушно запита:

— А јеви ли ти сигуран да и она тебе воли 2

Милан се на једанпут мало трже па рече:

— То не знам, мислим да ме не мрзи, али — да ли ме воли....

— Добро сад ћемо одма дознати, али под

условом да јој не смеш казати да ми није унука, је:

јер то би је ожалостило. За тим зовне своју унуку, која је запета постала красна девојка, а при том пријатна и скромна. Кад уђе у собу поздрави Милана као старог познаника, без усиљавања п забуне, по чему је гђа Софија могла бити уверена да међу њима нема никаква споразума. Она узе девојку за руку па рече:

— Ево драго дете моје, Милан те воли и прови у мене твоју руку. Имаш ли вољу да за њега пођешг — Софију обли румен по лицу. То изненадно шитање мало је збуни, али се одмах прибра, па одговори одлучним гласом:

Драга мајко, ја сам вас увек слушала и покоравала сам се вашој вољи, а овога пута..