Женски свет

Бр. 11. ЖЕНСКИ СВЕТ. 171 — Но шта овога пута — запита је гђа | се рођаци осмелише и дођоше да истерају из Софија нестрпљиво. куће Софију, која им је узалуд доказивала да — Овога пута, — промуца Софија, — по- | она као унука покојнице има права да остане

коравам се врло радо јер и ја њега волим.

— Но у добри час, то сам и хтела чути, а и ја вама, децо, дајем врло радо свој благослов. — Милан је био срећан и очаран добротом

ове племените жене. Гђа Софија одма је позвала,

и Кату да и она ужива у њиховој срећи, која је увек задовољна била поступком своје племените госпође.

Гђа Софија осећала је врло добро да јој се приближује крај. Њене груди беху већ сасвим трошне и ако се та слабост на њој није тако опажала, јер је била врло живе природе, а при-

том била је увек мршава, ипак је болест напре-

довала, па с тога је баш и похитала да то дете удоми пре своје смрти, те да ужива и она мало у њиховој срећи. Хе, али она једно, а Бог друго. Још исте ноћи њој позли, њена верна Ката, спавала је већ од неког времена у соби своје господарице, да јој се нађе увек при руци ако би јој позлило. Те ноћи поче је гушити крв Ката је одма послала по лекара и пробудила Софију која се веома поплаши да не изгуби своју добру мајку.

Гђа Софија, усљед велике навале крви коју је избацивала, ослаби сасвим и једва је дисала, Милан и Софија лебдили су над болесницом дан и ноћ, а она их је само још шапатом могла благовиљати, а после неколико дана та узвишена жена испусти своју племениту душу. Софија и Милан изгубише своју добру стару мајку, а си_ротиња своју милостиву мајку. ИМ ти јадници, чим ву чули за тужну вест, похитали ву са свију страна да још једном виде своју добротворку и искреним сузама оквасе њене дарежљиве руке.

Па и рођаци су одмах похитали, али не да плачу над покојницом, но да распитају је ли оставила иза себе тестаменат, пошто за живота њена нису никада могли дознати да ли га је правила. Па како им нико не умеде одговорити на њихово питање, па ни сам чиновник који дође да попише ствари по кући, то су се они већ обрадовали, да је покојница умрла без тестамента, па се већ радују како ће они међу собом поделити то велико имање. — А унука 2 С њоме ће они лако, треба прво. доказати, а то би њихова рођака учинила још за живота свога да је имала доказа. Тако су они мивлили и били уверени.

Кад покојницу саранише и прође неколико дана, а тестаменат нико. не показује. Господа

у кући. Но како се изненади јадна девојка кад јој заручник на само рече: да рођаци имају право на наследство, пошто она није унука гђе Софије, но само подевојкиња говорећи и тешећи је:

— Умири се драга Софија и не брини се

ништа, ми ћемо бити сретни и без наследства

Нека их, нека се грабе за пустим благом, нама је наша добротворка дала највеће, јер нас је на пут извела и благослов свој дала, који ће нас пратити кроз цео наш брачни живот. Софија, му паде на груди и повика веома ганутим гласом :

— 0 Милане, нисам све ја у теби преварила, знала сам ја да ти само мене волиш, а не мираз за који сам мислила да ћу имати.

Рођаци нису мировали, отишли су судијим ва правом захтевали, да се девојка истера из куће, пошто је она била само подевојкиња покојне гђе Софије и тако једино они имају право на то наследство, а они ће већ девојци дати што је право.

Судија им сасвим мирно одговори:

— Господо моја, још се не зна ко има право на то наследство, тек ћемо за неколико дана дознати. Покојница је завештала да се тестаменат отвори тек осми дан по смрти њезиној и онда ћемо видети који су прави наследници њеног имања, а дотле нико не еме дирнути ону девојку која је под нашом заштитом.

Већи гром није могао ударити грамзљиве рођаке, но кад дознаше да тестаменат ипак постоји, али су се још увек надали да опорука мора бити колико толико у њину корист, пошто та девојка није њена унука. Тако су ти добри рођаци са нестрплењем чекали тај злокобни осми дан.

Осмога дана тачно у десет сати пре подне сви су се пискупили у кући покојнице. Поседаше у великом салону и нестрпљиво очекиваху да чују опоруку. Само су три особе биле према свему томе равнодушне, на њиховом се лицу огледала само туга и жалост за евојом добротворком и више ништа.

Судија је предходно изговорио неколико речи о врлинама покојне гђе Софије, а за тим је по евршеном говору отворио тестаменат који је овако гласио:

„Имање госпође Софије Добрићке у вредности износи на 588:598 динара Цело имање поделила је покојница на четир равна дела. Сваки