Женски свет

166

ЖЕНСКИ СБЕТ.

Бр: ТЕ.

да она не може српски осећати и љубити оно што је српеко. А где нема националног осећаја, а с њиме духа, снаге и морала, ту нема развића, тежње, борбе напретка, цељи, частољубља, самосвести, наде, вере и уекренућа — ту може бити само клонулости, назатка, пропадања, безнадежности, пропасти и најзад смрти. А тог важног националног осећаја може наше женскиње само у српским заводима набавити, у туђинским никако не. Па шта видимо ми поред свега тога2 Видимо да наши родитељи обилазе наше српске заводе и шиљу своју децу у туђе, јер ће, бајаги, у њима научити по коју немачку, Француску или шта више енглеску реч! Горка је истина, али признати морамо, да се многе наше српске женскиње по страним заводима потуца. Узмимо само статистику, пак ћемо видети, како стојимо са нашим женскињем.

У овд. срп. вишу девојачку школу о основним школама не ћу да говорим уписало се до данав у сва четири разреда 82 ученице. Од ових су 57 из Панчева, а 25 из околине. Тих 25 ученица су из околине "Панчева: из Црепаје, Долова, Баваништа, Опова, Ковина, Сакула, Брестовца, Самоша, Јарковца и Перлева. На сваку од ових општина долази по једна, или највише 2—8 ученице. Па дали одговарају ови бројеви бројевима српског становништва у дотичним местима2 Узми мо опет етатистику. По кр. рескрипту за ово 830 година врло се слабо променуо број кретања људства, те ћу се за то п послужити ондашњим бројевима. Панчево је бројало 9000 Срба, а остале горе споменуте општине заједно 32.237 Срба. По томе од укупног броја уписаних ученица у панчевачку срп. вишу дев. школу на 1000 душа долази у Панчеву 6 ученица, а у околини на 4000 душа долазе 3 ученице. Овде треба и на уму имати, да из Црепаје, која броји преко 4000 Срба становника, само једна једина Српкињица полави овд. срп. вишу дев. школу, из Долова пак, која броји до 4000 Срба, само две ученице има иста школа: тако исто стоји и велико ерпеко место Баваниште. Из Омољице, Севкерина, Старчева, Новог Села, која су места у непосредној близини Панчева, а која броје преко 1000

Срба становника, нема овд. срп. виша дев. школа ни једне ученице. Па и само Панчево не стоји баш најбоље: на 9000 Срба 54 ученица врло је мален број. Па зар у Панчеву и дотичним српским местима нема више Српкињица, које би могле и ради вишег образовања овд. српеку вишу дев. школу да похађајуг Зар овдашње и околно Српетво тако мало српских родитеља има, који би желели своје дете на више образовање датиг Не! Завиримо само у стране женске заводе и клостере, пак ћемо се уверити, да у тим заводима има и сувише Српкињица, те да по томе има врло много српеких родитеља, којима је Српетво девета брига. Страни заводи у Панчеву, Вршцу, Темишвару и Оравици много би нам могли причати о немару српских родитеља, о равнодушности њиховој према српеким светињама: српском имену и прадедовској нам вери православној. Па шта вуче те родитеље у те стране заводег Да ли су можда страни женски заводи и клостери бољин у свему напреднији од наших завода те врстег На ово питање дала нам је класична одговора „Б. Сладојевићева, управитељица вишег завода за васпитавање девојака у Београду. Иста управитељка је ради бољег усавршавања завода коме она на челу стоји, ове године обишла женске заводе и клостере у Вршцу, Оравици, Темишвару, Менцигену, Минхену Цириху и Џаризу, и о томе путу једну јако занимљиву књижицу написала. Она је путовала и прегледала те заводе да дозна, шта ли Боже вуче наше српске женекиње у те стране заводе 2! Па о чему се уверила2 Уверила се, да ти заводи ни близу не дају нашем женекињу оно, што би њему као будућој српској љуби, мајци и домаћици потребно било; уверила се, да у тим заводима нема доброг стана добре хране и добре наставе, а уверила се, да се у тим заводима наше ерпско женскиње образује тако, да кад кући дође, оно је прожето уверењем да је све боље што је туђе. Клостерска Српкиња, да би показала шта је све у клостеру научила, стиди се свог звучног матерњег језика, не ће да пева српске песме, не ће да свира српске пееме, неће да се српски Богу моли

о Па

љааА ћи

Над и и пи пи