Женски свет

Бра ИЕ

ЖЕНСКИ СВЕТ.

165

Реци ми, сејо драга, ко не ваља себи ни своме, како ће старјешина другоме бити

Ко заслужује част му и треба да је старјешина! Али, жељети ја да будем већи телом, него ме Бог створио и природа 0о6дарила, то је исто тако лудо, колико желити оно зашто човјек није достојан.

Сваки који поштено мисли и осјећа, тај се неће олако примити да буде другоме старјешина, јер то је бреме тешко за свакога, који жели да се покаже достојним тога звања.

Коњиц (Херцеговина), 1898.

Лисје жуто покоју се креће... Хладан ветар са севера дува! Киша сипи, олујина пуста

Ломи грање од дрвећа сува!

Поља пуста а шумице голе

Славуј мали у дупљету ћути, —

Тишина је овладала свуда!

Сухо лисје опадајућ шушти... Пакрац, 16./1Х. 1898.

-..фе..--______-_--

ЈЕСбЕВ.

Није лако на своја леђа натоварити велико бреме туђијех послова, јер требају чврста леђа, здраве ноге, челично ерце, па да се под бременом не падне, не сломи.

Чисто и бистро казати је: Ко жели бити први, треба да зна и да осјећа, како је бити пошљедњи, друкчије од штете је себи и другоме. За то: ко сам тражи старјешинства, није га достојан!

Завршујући ти ово писмо прими братски поздрав !

Твој брат Србин:

Родољуб.

Јесен хладна пограбила цвеће Опустила горе и долине! Маглушина повила се пуста Па увила брда и ледине.

Нема пчеле да зазуји цветом, Нема шеве да запоји летом! Нема ласте да пролети нетом.... Сунца нема да. засине светом !

Исаије Митровић. .

ОСРВКИЊЕ И КЛОСТЕРИ.

„Кућа не стоји на земљи него на жени“, вели наша народна пословица. Да ово није пуста Фраза, доказују нам толики примери из свакидашњег живота, који су најочигледније показали да у горњој пословици има и сувише много истине. Па кад је женекиње такав Фактор с којим се мора рачунати, онда је са свим природно, што је данашње друштво са свим озбиљно почело да на томе поради, како би се женско питање на част и славу човечанства и цивилизације решити могло. Данас је свако на чисто да је морални компас нашег друштва код нашег женскиња, те да према томе од нашег женекиња зависи, какав ће нам бити породичан живот, какво ће бити друштвено стање. Није ли женскиње довољно изображено, срце му је празно, дух ограничен, те се под таквим околностима никад не може развити здрав породичан живот, никад здраво друштвено стање. Образованост нашег женскиња је дакле први

услов, да оно у пуној мери може одговорити оним захтевима, које од њега данашње друштво тражи, да може испунити све оне наде, које у њега човечанство полаже.

При том је најважније питање: у ком правцу наше женскиње да васпитамог Да ли да га образујемо у нашим српским заводима, или да га пошљемо у стране женске заводе или клостере 2

Ово је питање за то важно, што свака школа има свог нарочитог задатка, што сваку школу провејава особити неки дух, који је само за дотичну школу везан, и којег ћемо у другој школи у залуд тражити. Узмимо само Српкињу, која је више своје образовање у клостеру каквом примила. О српском језику, о српској историји нема, она ни појма. Национални осећаји у њој су са свим утрнули. Српетво је за њу једна обична, пуста Фраза. По себи се разуме, да од оваквог женскиња српски народ никакве користи не може очекивати,