Женски свет

смераше учинити. За час оста бака непомична, на онда храпавим рласом узвикну: Ал таким чином изгуби се душа! . ... Изгубила сам cpefey ; нека изгубим и душу! —. Још мало етајаше баба неодлучно док се девојка сети шта ће бити моћније од речи 7 те се маши пшага и извади нови сјајни златник. Од једном одлете страва са смежураног лицад грамзиви поглед јасно говораше да је побеђено тренутно колебање. Као дивљач свој пл»ен ; тако зграби одвратна стара златник, оде у другу одају и изнесе један биљни стручак. Немам више ? голубице моја ; само се још овај један затекао. Смиља се за час намргоди, али се брзо разгали; Сетила се сеоске шумице. Тамоје за цело и баба, Фема ту траву набрала !... Хитлсно зграби пола увео стручак, па без речи изиђе из собе. Удвојила ]е кораке, само да m то пре стигне сеоској тиумици. И тако је ишла ; .... ишла на сусрет греху ; и мислећи о грешној намери својој осећала је неку дивљу драж незаситне освете. Јер и грех има своје дражи. Та да је нема ; никад не би божји човек греха учинио! Само што та драж траје таман дотле док се грех не учини 7 а поеле настају паклене муке ; које ни смрт не прекида. Док се драж доброга дсла тек после учинка разлева у вечито блаженство ! Опијена намишљеном осветом корачаите журно не имајући ока за живописно небо ; које залазеће сунце осу блеском злата и рубина. Корачаше хитно ие имајући уха за добрурадо шанутање младих дрвета ; за слаткотајно ћарлијање тихог поветарца ; који јој лелујајући сс око ње ; хладио зажарено лице. А да је послушала тајанственс зборе његове ; чула би како има још момака што гину за њоме ; којима је он 7 плахи поветарац, неми повереник и тумач л.убавних уздаха Дознала би што је можда тек слутила, зашто се Ива Радић до сад не ожени ; ма да га мајкаиосведневно осмесима и сузама на то наговара. Дознала би шта тад Ива мајци одговара: Нема ; нано 7 цуре за мене ; па онда дал»е у себи иродужи: до год Смиља за другим уздише. А Ива j'e таман толико лен да би свака раширеиих руку

за њега пошла, а иоштен таман толико, да се лшвотне бриге могу с њиме ноделити Ено је где залазиу шуму са китом отровнога у руби л,ади ; с осветном жеђи у срцу. На небу затреита прва звезда, да зар као весиик небески викне заблуделој дутпи: покај се!.. . Смиљана не опази знака небескога; са осмехом који само владар пакла на усне измамљује, мислила је како ће Невенку дозвати себи да дан два заједно проведу ;• а она ће доћи,... ох за цело ће доћи!... та како се кад је оно пре у гостима била заволеше као две сестрице. Ва тим ће зготовити закусак, Невенчин ће део зачинити отровним соком, и ох, како ће ликовати у самртном роицу њезином А после Иза те граиице не летеше њезине мисли. Оне допираху само дотле, до те душманске победе! 0 7 љубави ; ти благотворна, што евет усрећаваш; колико ћеш и ти твојих жртава моћи показати на страпгаоме суду! Несвесна о времену, о дивном просторукоји је окружава 7 одједном се ирену кад стиже до древнога храста. Протрља руком чело као неко који се из тешкога сна буди. За часак заста 7 ово јој место пробуди давио потиснуте детињске успомене. Кад ли је она ту последњи пут била? Давно 7 давно 7 о 7 .. . и онда је био Ивањ-дан Та још са брацом кад јој је оно иричао о свом гостовању у Н о^владичиној придици. .. Не доврши ту мисао. Као неки грдан талас заи.љуону јој душу друга мисао: нтта ли је то она сада наумила ?.,... Праштај! причу јој се тајанствени глас који јој до срца продре. Сва се скамени. Дах јој застаде у грудима Праштај ! одјекну торжанствено и тихо 7 као да запоја хор анђела под" вођствдм брата њезиног. Скрушеношћу јој задрхташе груди 7 зањиха се залутали цветак и паде ничице на земљу. Праштај ! забруја јој поново душом тако силно, као да се небо и земља и све нгго се види и не види слило у ту једину реч! Силн™ дрхћући отиште руком киту отровнога биља ? а усијаним челом додириваше влажну и хладну земљу. Дуго јој још ти звуци душом брујаху, а сузе што из очију тецијаху гасигае ватру бесне љубоморе у ерцу њезииом !.. . Т. Бвпеј.

Д. Неранџић-Брашованова.

Бр. 4. ЖЕНСКИ СВЕТ

61