Женски свет

деж како и сам видиш не пази на се нити иази на евоје здравље. Сада нема праве умјерености! Данашња младеж много не размишља, него у ње је једно, те једно: дошло прогало! Данашњи нараштај, мој драги учо, виче равнодушно: „Џе Ие се стошину година живити!“ А то је велика погрјешка, у томе се много губи; тако народ пада и пропада.. Тијем се исказује : када не ћу толико и толико живити, што бих на свој живот пазио, што бих радио? А то је велика заблуда! То је, мој учо, иротив Богу и закону ... „ Ради као да i Кеш сшо година живити, а моли се ЈВогу, као да Иеш сјутра умријетн и . Ова народна иословица злата вриједи. Но ја не треба тебе као учена човјека да свјетујем, али ћеш ми оиростити; мени је милО свакоме добро учинити, али од савјести и своје навике ја никада не доступам. Молим Ацо-Андрија, мене особито весели, да од таквог старца чујем тако узвишене ријечи, али не само ријечи него и дјела. Такве узорите људе поштујем, еваку твоју ријеч у срце урезујем. Хвала ти, госп. учитељу, на поштовању! А, ја теби желим добро здравље, дуг живот и да за опште добро увијек спреман будеш ; да младеж нашу водиш као и до сада стазом народном и хришћанском. Док си жив вјеру евоју поштуј, народност српску љуби, Богу се моли, буди расположен, немој се љутити на свашта. Ја видим, да си добар и све, али из твојих очију читам ватреност. Истина, тако млад човјек треба и да је ватрен Србин, али увијек размишљено ради, трнељив буди; јер у ватрености човјек пренагли, па може да шкоди животу и здрављу своме... Немој се наћи увријеђен Ацо-Андрија: помишља ли стар човјек на смрт често ? И, то ћу ти право казати, госп. учитељу, као нријатељу и као своме земљаку. Како сам се освједочио од другијех стараца и на себи како сам искусио : Свак на смрт иомишља ! Само је разлика та: што старац сам о томе мисли без да му ко о томе напомиње, или га пита. Свак у смрт гледа, и свак о смрти друк-

чије размишља. Али ништа теже није старцу, него кад се пред њим о смрти збори; јер сам старац знаде да је вишу полу у гробу, па кад ко о смрти прича, стар иомишља: Ово сам ја додијао својој кући, својој родбини и прпјатељима! па их с неповјерењем гледа. Право ћу ти казати, свакоме је жао умријети, а особито здраву човјеку макар он не знам колико стар био ! Неки мој рођак, једанпут нри сироводу једне старе жене, рече ми: „ Лцо-Андрцја! Сад је теби куиљача чредата!“ Бива, рече ми: редња ти је умријети. Мени не толико да ми је жао било, колико да насвјетујем мога рођака, нијесам му ништа одговорио, нити сам се с њиме питао за неко вријеме, док ме није замолио за опроштење; а онда сам му рекао : Видиш, ти си трговац, али нијеси паметно чинио што си ми онако рекао ! Мене ти нијеси онијем увриједио, јер ја се смрти не бојим; али сви старци нијесу једнаке нарави, ни једнаке памети, са онаквијем ријечима, могао си каква старца ражљутити и ражалити, да, би му до гроба мрзак био. С тога: сиједим власима, не треба се ругати!.. Елем, шта ћу ти дуљити госп. учитељу! Бог дао, те и ти остарио, па ћеш се и сам о свему освједочити, је ли ти стари Андрија криво или право зборио? А само ћу ти још рећи: Буди умјерен, чувај своје здравље, свој род и свој рад истинито љуби, немој лијен бити; јер лијен човјек готова је болест и пропаст. И, ништа нема горе од лијена човјека!.... То ми је рекао једном приликом г. Ацо-Андрија, иа смо се срдачно растали. И ја ти сада исписах његове узбрите и мудре ријечи, а тијем да га се сјетим и да му се одужим као врсну Србину и пријатељу. Бог да га прости! Теби дична сестро препоручујем: Чувај здравље своје, јер оно је највеће богаство овога свијета. Братски те .љуби! Коњиц, ( Херцеговина) 1899. Б р а т С р б и н Родољуб.

Бр. 4. ЖЕНСКИ СВЕТ.