Женски свет

Бр, 1.

али кад отворих очи, ева унутранњост испуњена сунцем, а у свима правцима кроз радосно шумеће лишће указиваше се небеско плаветнило; облаци се скрили, растерали ветрови; време се одлешпало а у ваздуху се осећала она особена, суха свежина, која испуњавајући срце неким извесним крепким осећајем, предеказује готово увек мирно и лепо вече ноеле кишовитот. дана. Хтео сам већ да устанем и наново да" потражим ереће кад ми одједном осташе очи

шуме беше

приковане на непомичној људској прилици. Загледах боље: то беше млада сељанка девојка. Седела је на двадсесет корака од мене замишљено оборивши главу и немарно поставивши руке на колена; у једној од њих, полуотвореној, лежаше велики букет пољског цвећа, који при сваком њеном уздисају клизаше по карираној јупци (обка врста одеће у руских еељанака.) Чиста, бела кошуља, закопчана под грлом зглавка ручно обвијала је кратким и меким борама њено тело; велике жуте ђинђуве спуштаху се у два реда од врата на прса. Беше ванредно лепа. Густа плава коса, прекрасне пепељаве боје, делила се у два, брижљиво очешљана полукруга под уском, црвеном везиглавом, само чело бело као слонова кост; остали део њенога лица беше неприметно поруменео оном

навученом на

златном затаситом бојом која је својствена само“

Финој кожи. Не могах јој спазити очи, јер их

не дизатне горе; али јој лепо видех танке а високе обрве, њене дуге трепавице: оне беху влажне, а на једном од њених образа блисташе на сунцу усахнули траг сузе, која се на самим усницама лаким бледилом превученим беше зауставила Цела њена главица беше дражесна; да чак ни мало дебљи и округли нос ништа не еметаше. Нарочито ми паде уочи израз њеног лица: оно беше тако мирно, тако тужно и пуно детињеке збуњености под сопственим болом. Очевидно очекиваше неког. Чим је штогод у шуми и најмање шушнуло, подизала је одмах главу и обзирала се, а у прозрачној сенци блистале су предамном њене очи, велике, јасне, а платшљиве као у срне Ослушнула би неколико тренутака, _не скрећући раширене зенице с места, одакле се лаки шушањ чуо; уздахнула би, окренула тихо главу, сагињала се још ниже и почињала полако да раставља цвеће. Очни капци јој беху поцрвенели, усне су ве горко трзале, а нове сузе су клизиле испод дугих трепавица, заустављајући се и еијајући на образу. Тако прође по прилично времена; бедна девојка се не мицаше

ЖЕНСКИ СВЕТ. 4 |

само је по кад кад тужно покретала руке и слушала једнако елушала........... Нешто поново зашушта у шуми, она се трже. Шум не престајаше, постајаше јаснији, приближаваше се и најзад се чуше чврсти журни кораци. Беше се усправила и изгледаше као даје хтела штогод да каже; њен пажљив поглед уздрхта, блеену надом. Кроз густиш се указа мушка прилика. Она гледаше пажљиво, порумене ненадно, осмејкуЈући се радосно и се пуно среће; хтеде да устане али опет сва утучена, побледе, збуни се и само подиже дрхтећи готово молећи поглед на долавећег човека, кад овај поред ње стаде.

Посматрао сам га љубопитљиво из моје заседе. Признајем, да није на мене учинио пријатан утисак. То беше, по свима знацима, покварени собар богатог спахије. Његова одећа показиваше тежњу за укусом и кицошку небри: жљивост; носаше кратак горњи канут бронзане боје, без сумње е господаревих леђа; закопчан горе; пошу ружичасте боје с окрајцима јоргован боје и сомотеку црну капу са златним тширитом, натучену до самих обрва. Округла крагна његове беле кошуље немилосрдно му је подупирала уши и резала образе, а круте машнете покривале су. му руку до самих црвених и кривих претију украшених сребрним и златним прстеновима са незаборавком од тиркиса. Лице његово, црвено, свеже, дреко, припадало је Ороју оних лица, која колико ја могу да ценим, готово увек нобуђују људе к сажаљену, а врло често се допадају женекињу. Очевидно се трудио да својим грубим цртама да израз презирања и досаде; непрестано је жмиркао његовим, и без тога малим, затвореним млечне боје, очицама; мрштио је чело; углове усана опустио, неприродно зевао; и с небрежњом, и ако не сасвим вештом, час до'еривао руком у ред црвенкасту, у виду полумесеца очешљану. косу, на слепим очима; час је чупкао жуте длачице, које су стрчале на дебелој горњој усни — једном речи нестрпљиво се циФрао. Дотеривао се док није приметио младу девојку која га је очекивала, затим полако, поновитим ходом пође к њој, стаде, слеже раменима, завуче обе руке у шшагове од горњег капута, и једва удостојивши сироту девојку (брзим) летимичним и равнодушним погледом, спусти се на земљу.

— Па, — поче он, продужа:

— јеси ли давно овдег Девојка му не мога одмах 02