Женски свет

И У У Ре А ч

А ја те нећу заборавити

Како сам

кторе Александровићуг Па како да га слушам....

12 – ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр, 1.

Давно, Викторе Александровићу, — проговори она најзад једва чујним гласом.

А! (он скиде капу, величанствено провуче руком кроз пусту, скоро гргураву косу, почињући готово од самих обрва и с достојанством, гледајући около себе, брижљиво опет покри своју скупоцену главу). А ја готово сасвим заборавио. Притом, видиш, киша! (он опет зену) = Када много; не постараш се за све, а он још пеује. Сутра идемо 22.

— Сутраг — узвикну девојка и управи на њега евој плашљиви поглед. Сувра |, но, но, но, молим те, утаче се

он брзо и с досадом, кад виде, да она сва уздрхта и тихо обори главу: молим те, Акулина, не плачи, Ти знаш, да ја то не могу да трпим (и он напрћи свој пљоснати нос) Иначе ћу одмах ићи =. Каква будалаштина плакати!

— Но па нећуз нећу, — журно говораше Акулина, с муком уздржавајући сузе. — Дакле сутра пдетег додаде после кратког ћутања: кад ли ће Бог дати да се опет видимо, Викторе Александровићуг

= Но па видећемо се, видећемо се. Ако не идуће године, то доцније. Господар, чини ми се, хоће у Петрограду у службу да ступи - продужи он, изговарајући речи мрзевољно и као

мало кроз нос: — а можда ћемо и у иностранство отпутовати · |

— Ви ћете ме заборавити, Викторе Александровићу — тужно проговори Акулина.

— Не, заштог Нећу те заборавити; само буди паметна, не буди будаласта, слушај оца. НОБ (И он се спокојно протегну и зевну).

— Немојте ме заборавити, Викторе Александровићу, продужи она молећим гласом. вас ја љубила, све добро сам за Ваве Ви кажете, оца да слушам, Ви-

— Зашто да не (он изговори ове речи као из стомака, легајући на леђа и подмећући руке испод главе".

— Али како, Викторе Александровићу, — ви сами знате ..... Она замупе. Виктор се играше челичним ланцем свога сата.

— Ти, Акулина, ниси глупа девојка, нроговори он најзад: - Зато не говори глупости. Ја ти желим добра разумеш ли тиг Но узевши строго ти и ииси глупа, ниси тако рећи сасвим

сељанка, ни мати ти није вазда сељанка била, |

Но ипак си без образовања.— дакле мораш | слушати, кад ти се каже |

— Али страшно је Викторе Александровићу.

— Е, гледај каква глупост, моја драга; у чему ти налазиш страшног! Шта ти је то рече он пригињујући се ближе — цвеће2

— Цвеће — тужно одговори Акулина. Набрала сам ето дивље оскоруше — продужи мало

_ оживљавајући — то је добро за телад. А ово овде Ју

су козји рогови — противу шкрофула. А овај, погледајте какав чудноват цветић, таквог цветића још нигда нисам видела. Овде је споменак, а овде љубичица. А ово овде сам за вас, набрала продужи она, вадећи испод жути оскоруша пукетић различака, свезаних танком травчицом. Виктор лепо пружи руку, узе, немарно па мириса, узе да га окреће међу претима с пуно. збиље гледајући у вис. Акулина гледашеуњ..., у њеном тужном погледу беше доста нежне преданости, истинске покорности и љубави. Она га се бојала, зато није смела ни да плаче и праштала се с њим гледајући га с пуно љубави последњи пут; а он, лежаше испружев као султан и с великодушном стрпљивошћу и благошћу еносаше њено обожавање. Ја сам, признајем, с одвратношћу посматрао његово црвено лице, на коме кроз притворно презирућу равнодушност просијаваше сувишно самољубље. Акулина беше тако лепа у овом тренутку. Сва душа њена поверљиво, страсно се отварала пред њим, пожурила љупко њему, он ..... . он баци различке на траву, извади из шнага од горњег капута округло стакло у бронзаном оквиру и поче да.

· га утискује у око; али, колико год се он трудио

да га учврсти скупљеном обрвом, подигнутим образом па чак п носом. стакло је једнако клизило напоље и падало му у руку.

— Шта је тог — упита зачуђена Акулина

— Лорњет — одговори -он важно.

— Зашта јег

— Да се боље види.

— Поклоните ми.

Виктор се намршти, али јој даде стакло.

— Немој да разбијет, пази!

— Не бојте. се, нећу разбити. (Она га па-

жљиво принесе оку). Ништа не видим — рече она наивно. — Треба око да затвориш — промумла он

гласом незадовољног наставника, (Она зажмури на око пред којим је стакло било ) Али не то, не то, глупа! друго: узвикну Виктор и не давши јој да исправи своју погрешку одузе јој лорњет. -