Женски свет

6 ЖЕНСКИ СВЕТ.

дове, и о извешће.

томе подносе управном одбору своје Сиромашној женској деци, даје ова задруга из својих извора потребни прибор, за израде женских ручних радова, целе школске године.

(6) Шест епромашних и пострадалих женеких, примају уредно одобрену годишњу припомоћ.

Ове јесени, оденула је ова задруга (50) педесет сиромашне женске школске деце, овомевних долњо и горњоградских ерпеких вероисповедних школа. Свако дете добило је готову сашивену горњу одећу; сукњицу; зимеку велику мараму и топле зимске чарапе. Одело је деци обучено у за то сазваној свечаној седници управног одбора пред позваним чланицама, члановима задружним; председником српске православне црквене општине и месним учитељством, и тако одевена деца, разишла су се све по двоје, радосно својим кућама.

У другој редовној годишњој главној скупштини, једнодушно је изабрана за почасну чла-

сваког месеца, им

Бр. 1. ницу ове задруге, удова Ј. Суботићка,

На дан „Рождества Богородице“ 8 септембра 1899. о Малој Госпојини — слави ова задруга своје крено име, те је умолила и своју почасну чланицу, да је почаствује својом присутношћу, приликом славе своје.

високородна госпођа Савка

том приликом

Госпође дочекаше своју почасну чланицу, почастима и одликовањем, како то заиста и

заслужује тако родољупкиња и дична нам Српкиња. Задружни тајник је допраћену тоспођу Суботићку у име задруге укратко по-% здравио и представио је свима присутнима.

По обављеном резању евечарског колача, госпођа Суботићка, захваљујући се задрузи на таковом одликовању, изговорила је дивну беседу, коју вам господине уредниче у препису овде шаљем, и умољавам Вас, даје у цењеном листу „Женски Свет“ у целости штампати изволите, у будуће пак, ако дозволите места у листу Вашем, извештаваћу Вас о делању ове задруге, и у то име, до скора виђења

ретка

говор РЕЕ САВКЕ СУБОТИЋКЕ.

Славни зборе!

Врло пријатна дужност налаже ми, да приликом ове свечаности и племените „Задруге Српкиња демункиња,“ реч узмем.

Добротворна задруга ова, изабрала ме је за своју почаену чланицу. Ја не би ово одликовање заслужила, кад се не би оним уважењем овој славној задрузи одазвала, са којим ме је искрено серпеки предусрела.

Фала Вам дакле драге указаној ми почасти, која ми је у толико милија, што је и опет доказ, да ова задруга прати, шта еве у нашем народу бива, те је тако и мом скромном раду своју пажњу обратила.

Пошто се мој рад креће у интересу наше домаће индустрије и у интересу српске жене из народа, и пошто ме је ова славна задруга на основу тога одликовала, то се надам, да ће она свој делокруг. проширити и на поље поменутог рада, који. се у погледу моје особе, датира од 1861. године.

—_ Те:тодине: буде мој блажене успомене муж, изабран за поджупана сремске жупаније.

Као такови обишао је он цео Срем, да се лично увери о потребама и жељама народа.

На том путу пратила сам га чешће, јер ми

госпође и кћери, на

он говораше: „ево ти вад лепе прилике, да наше народне рукотворине у већем обиму упознаш. Али, употреби ту прилику и на то, да, док се ја са сељацима разговарам, ваиђи по кућама њиховим, и поучи наше ерпске жене на прост и разговетан начин свему ономе што им на моралну, материјалну и здравствену корист њихову служи, — што сам ја по његовом родољубивом упутетву, заиста радо учинила, а од оно доба чиним и сваком згодном приликом.

а ти

Драге говпође! не ишту се за тај посао велике науке нити јавна предавања, него добра и истрајна воља, а прилике за тај посао, да са женом из народа у додир дођете, ваздан: на нијаци, у дућану или кад Вам у кућу дође, да Вам своје робе на нродају понуди и т.д. Али треба драге госпође да и Ви _њојзи у кућу одете и поуку понудите у облику пријатељског разговора и живим примерима, јер жив пример је најбоља поука за једне и друге.

Видећи на путу у Срему богати извор наих народних рукотворина, оне дивне тканине и везове, у којима се огледа стварајући дух народног генија, једно ми пуче пред очима, да би требало то народно благо свету на видик | изнети, ал' на који начин; којим путем и чијом

само

има