Женски свет
Бе].
_ ЖЕНСКИ СВЕТ. 1
помоћу, то је још евеу магли било и да ми није случај у помоћ притекао, тешко да би се
'ова моја замисао и остварила.
Далеко би нас одвело, кад би само и летимице ређали, како су се од 1861. године почеле наше народне рукотворине ширити, и како сам на ту мисао дошла, да те рукотворине, потребама интелигенције и модерном укусу прилагодим, али на тај начин, да оне свој народни карактер задрже. Доста да речем, да је страна госпоштина прва била, која се заинтересовала за наше народне рукотворине, и ове преко мене набављала. =
даиста, врло је чудновато, да ми све оно што је наше, обично тек онда ценимо, кад је у туђој руци.
Од кратког времена носе париске даме од српског платна рубље (веш), хаљине и друге ствари, али оно српско платно што га оне носе, само је тек имитација из Фабрике.
Још пре 40 година дана, у ошште слабо се интелигенција разбирала о народној домаћој индуетрији, а српска интелигенција, канда баш ни, мало.
Наше народне женске рукотворине тако су богатог и разноврсног обљика, да се човек том богатству дивити мора, а њихова вештачка израда, спада у класичне производе. те врете, и тешко да ће у Европи бити домаће индустрије, која би се могла на том пољу мерити са нашом — српском домаћом индустријом. То важи само за нашу класичну индустрију, која се на жалост већ изгубила, а оно мало старежа, што још у народу нашем има, купе и носе странци за узорке (мустре) за Фабричну израду, ше шако наши производи, силом постају туђ производ.
_ Ваиста, велика је грехота и наша срамота, што-се баш ни један српски богаташ, ни једно српско друштво не нађе, да подигне музеум, у ком би се све ове врсте народног блага сместило. А где су наше историчне старине и вештачки производи ерпске рукег Паи млоге друге разне вештачке израде српске; — На велику нашу жалост, све то драгоцено благо српско,
о нинир— -аавив =
ИЗВОР ВЕСАМА.
Рекла си да би волела
То песништво моје,
Ал веруј ми више има
Мило срце твоје. Пеиипа, 1898.
|
пир» али. (ви
пропало је једино са нашег нехата и немара ! — Па докле тако 2
Тридесет и девет година велики је периоду животу једног човека, па ипак врло кратак за рад једне особе у интересу наше „домаће индустрије и српске жене из народа,“
Али кад би наше „Добротворне Задруге Српкиња“ тај спасоносан рад на себе преузеле, ишло би то не само млого лакше и брже, него би још наше добротворно задруге уједно и благотворно утицале и на све слојеве српског друштва, уносећи у те слојеве свежу струју из народног живота, а та би струја онда челичила наше грађанство против навале туђинетва, у колико се ова кови са нашим народним интересвима; са нашим народним духом и карактером.
Док је српска жена сама себи остављена била, нашла је она инстиктивно, како ће и своје душевне потребе задовољити вештачким рукотворинама и песмом, јер у њима се огледа срце и душа српске жене у ведрим и бурним данима нашег народног живота, и тако се ето у ерпској жени естетика и етика живо развијала.
„Љубав ствагању лепит облика, буди племенитше осећаје и лепе мисли, — а левице мисли опет воде добром и племенитом делу. Али, од кад је модерна култура и српску жену из народа захватила, нашла се она тако рећи у господекој кући, која јој је очи засенила, а због млогих врата, која се у једанпут пред њом нађоше збунила се сиротица, јер ни сама не зна како је доспела у ту палату, па сад тражи она врата, која ту палату, ту модерну културу спаја са њеном колебом, али и поред свег усиљавања, не може сиротица да их нађе, и ето, за то јој је потребан вођа, а тај вођа не може т не сме бити наша мушка интелигенција, него женска, јер то је задаћа сраскиж госпођа.
Ту мора жена са женом говорити и једна се другој сестрински поверити и у најделикатнијим питањима, јер: здравље, морал им домаћа привреда жене, — то је животно питање за сваки народ.
Аманет Вам дакле драге госпође Земункиње_ и миле кћери: Сриска жена из народа и њена домаћа привреда.
Ти си извор сви И дивне ти очи, Душа моја своје пе Све одатле точи.
О ГРРЊИ Бранко Малаћ.