Женски свет

| | 1

|

с пе МР

се – и

58 ЖЕНСКИ СВЕТ.

Србије а нарочито Босне, сада Мађарска на реду да је Турци освоје, да би претекао Турке и уклонио опасност од државе своје, упадне изненада у Босну, разбије турску војску и заузме многе знамените градове. Турски цар запрепашћен оваковим успехом Матијиним, пошље посланство да иште од Матије мир; па како у то доба на читавом балканском полуострву, дипломатски језик беше: српски, који и Мађари и Турци подједнако разумеваху, то повери уговарање о миру поузданим људма својим, а војводама ерпским: Змај Деспоту Вуку и Дмитру Јакшићу. Али где би Змај мира ес Турцима и где браничи хришћанства да савију крст да се полумесецу клања 2 Српске војводе у место да краља еклоне на мир, наговоре Матију да само продужи рат а они ће му и с војском и е народом против Турчина помагати. Матија усвоји савет султанових уговарача, Срба, задржи их код себе те Змаја Вука начини деспотом над Сремом давши му Сланкамен за седиште, а Јакшићу даде Горњи Срем и достојанетво државног заставника. И ако се ова невера учињена Султану господару, који је Бранковићима па и Јакшићима многа добра на уживање давао, на први поглед оштро осудити може, то се она ипак оправдава тим, што су они као родољуби својим очима гледали зверска недела турска, како преко сто и педесет хиљада заробљених Срба у ланце оковане вуку Турци од пазара до пазара, из Европе у Азију, да их као стеку у робље продаду. Турци. српска звона претапаху у топове, те њима рушише оне цркве и манаетире, на чијим звоницима мало пре милозвучним гласом верне своје на молитву призиваху. Тај осећај туге и горчине начини од војвода издајице; тај осећај поништења нагони бедни српски народ, да се сељака у Угарску, које честе сеобе наличе на дугачки тужни погреб, који патњама измученој, изданулој, српској држави, бар у туђој земљи да мирна гроба нађе. Из благодарности и признања што је Матија Корвин примио Србе у очинско закриље, бејаху и ови готови за свога краља у ватру, у воду. Тако када се против њега побуни властела мађарска

_те позове пољскога краља Казимира, да заузме

Матијин престо, дочека пољску војску Змај-Деспот Вук на пољу Ракошу код Пеште, потуче је до ноге а Казимира натера на бежање. Због чудеса од јунаштва у тој битци почињена, назову Срби свога војводу Вука „Змајем.“ Митар Јакшић, пратећи краља Матију у свима њего-

Бе 4. и.

вим бојевима, па чак и у Чешку и Пољску, бејаше уз њега и при опсади Беча.

Поп Ђура, Сремац, иначе (гаје: Сеогоив 5ипмераја у својој књизи: „О пропасти мађарске државе,“ прича нам, како је неки на гласу немачки јунак у оклопу већ додијао Мађарима, изазивајући их а ови не смедоше дочекати га, већ само гледаху како многе покоре од Мађара гради. Кад то чује краљ Матија ражљути се и рече : „Зар у мене нема јунака да овога лопова погуби, таки бих му поклонио читав град један са свима приходима његовим,“ На то ступи пред краља један јунак Рац, по имену Митар Јакшић који му рече: „Ако ми дадеш, краљу, то што си обећао, ја ћу се борити с њиме. Краљ даде руке своје у руке Дмитра Јакшића, а овај се спреми за мегдан. Други дан немачки витез изађе на бечку капију и стане дрско свога коња заигравати. Онда Рац овај, Јакшић скочи на коња и речесвојим војницима: „Ви прави сведоци, војници моји, одмах ћете видети јунаштво моје, дајте ми само мач у десницу и ја ћу се сам самцит борити са четом његовом“. То рекав полети на Немца и једним ударом пресече и њега и оклоп му на две половине. Узевши стражњи део трупа убијена витеза, баци га пред Матију који сеђаше у шатору. Кад то виде краљ како је рацки војвода набрзо свршио е Немцем, дивио се врло те жалостиво Јакшића упита: „А што си га погубиог Боље да си ми га жива довео, дага у мојој земљи храним и негујем, због његова славна јунаштва“. И краљ иепуни обећање и поклони Јакшићу град Корођ. — Рац видећи краља ожалошћена због немачког витеза, рече краљу у очи: „Јеви чуо, краљу, ако хоћеш да се бијемо с царем бечким а оно да се бијемо, а ако нећеш а ти нас пуштај до ђавола!“ Краљ чувши Јакшићеву дрскост погледа у мађарске великаше и запита их: „Шта да радимо с њимег“ А они му световаше: „Пусти га збогом, јер су Турци упали у Ердељ па нек тамо буде е Павлом Кињижијем.“ Толико о Јакшићу поп Ђура родом Каменчанин. Како смо бацили летимичан поглед на живот тога, у историји и песмама народним прослављена јунака Јакшића, да се осврнемо мало и на свршетак његов. Кад је Матија освојио Беч и одржао победу над царем Фридрихом Ш-ћим, хтеде и с Турцима да живи у миру, како би што сигурније сину своме Јовану Корвину осигурао престо. (6 тога пошље Митра Јакшића с посланетвом Султану у Цариград. У повратку своме, нападну Турци пратиоци на Јакшића, свежу га и однесу