Женски свет

Бр, 11.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

178

јер се није усудио да то понови у писму у ком је своме оцу описивао тај догађај.

Олош људски је намеравао 5. и 6. У Бра да излије свој гњев на краљицу.

У Паризу цароваше глад и анархија. Неко од дворана помену у краљевој палати, да. се иде у Версаљ! Какве се још друге сплетке коваху и извршиваху, не могу се никад дознати.

Доста, да све 5. окт. читава руља елушкиња, рибаркиња, пиљарица под командом бастиљске убојице Мајланда упутила према Версаљу. Једно мало оделење дочепа се народног скупа; али се жене прогураше кров масу те напунише галерије и салу; поседаше до посланика на клупама, и ругаху се президенту; али кад овом то већ довади те се уклони са свога места, заузе то место једна жена. На једној галерији предводи чету нека рибарка. Стотине се друге деру или

ћуте на њезину команду, те посланике позивају

на одговор или укоравају. Ко говори ту доле Нека ћути блебетуша! А шта нас се тиче ми хоћемо хлеба!“ Како је изашао један декрет за набавку животних ерестава, то вође још више

искаху. Треба спустити таксу за 4 фунте хлеба |

на 6 суа, а за месо на 6 суа на једну фунту. Ми нисмо више деца, да се с нама играју; ми имамо своје песнице ; радите оно што захтевамо !“ И пуковнија нека, се распусти, која чува краља — јер то ву 1000 људи који се морају хранити, и који нам хлебац узимају из уста! Тако трајаше неко време.

Међу тим се нека друга гомила обратила, на пуковнију краљеву, која стајаше на плацу пред двором. Девојке из палате краљеве врше своју вештину наводећи људе, те пред вече је пуковнија некорисна постала,

Још непрестано расте метеж и страсту маси народној. Неко лудило овладало је масом. Још уз пут сечуо узвик: „Донећемо вам главу краљичину на копљу.“ „Смрт краљици“ још се непрестано чује у гомилама измета људског, те се жеља за смрћу уселила у главу разуздане светине, како ће омраженој ишчупати срце из груди. Најпосле око поноћи стиже ЛаФајет у Версаљ ва парис. националном гардом. Али и гарда је непоуздана. Мало час је у Паризу управљала својим вођама, Версаљека национална гарда ради њих је опколила дворац и затворила сваки излазак. Али Лафајет стоји добар за своју париску. национ. гарду, и краљ јој поверава да чува двор се поља. Све страже добише строг

налог да не смеју пуцати. Краљ тако хоће.

Тако освану 6. октобар.

Беше у јутру око 4'/, часова.

Мало беше на миру краљева породица у двору. На један пут дворкиње краљичине, које „се налажаху у предсобљу, приметише и велику ларму. Одмах уђе једна код краљице, да је пробуди, а друга, — сестра госпође Кампањ, којој имамо захвалити за тачан опис овог догађаја — пожури онамо, одакле се ларма чула. Отвори врата од велике сале и види једног телохранитеља обливена крвљу, где са својом пушком покушава да затвори врата испред бесне насртљиве руље. Окрене се и повика: „Госпођо избавите краљицу, хоће да је убију.“ Дворкиња, одмах забрави врата испред телохранитеља који беше жртва своје дужности — а то исто учини и у другој соби, те кад стиже до спаваће собе краљичине уплашено викне: Госпођо уста вите! Немате времена да се обучете, спасавајте · се код краља!“ Уплашена краљица скочи с кревета, пребаци најнужније одело и побеже краљу. Тамо у сали ОеЏ де ђоеп! купила се постепено краљева породица, краљ, краљица, ћерка, којој тада беше 11 год. и 8 год. ДуФин са својом пратњом. Они ту очекиваху смрт. Усплахирено гледаху доле, где су разбојници беснили,

Ту у најопаснијем тренутку дође ЛаФајет са својим гренадирима. Њему пође за руком да очисти двор од поганијеи да спасе, што сејош спасти може. За тим изађе на балкон и покуша,

- товорити са бесном руљом. „Краљ у ПАРЕ бете

услов капитулације.

Међу тим Лафајет отпоче опасну игру. 0 ослободи краљицу, да с њим изађе на балкон. Ту покуша да говори, али се не могаше разумети и чути од ларме. да тим се поклони и са поштовањем пољуби краљицу у руку. Руља пак изненађена тим чином стаде клицати: „живео генерал, живела краљица,“ преврат беше брз и потпун. Са свим ганут запита краљ генерала: „шта ће те учинити за моју гарду 2“ И опет генерал покуша пред народом опасну игру. Дозове једног гардисту, изађе с њим на балкон, загрли | га и придене му своју кокарду. Он познаваше своје људе. Доле викаху: „живела краљева гара“. Мир беше постигнут

У 2 сахата после подне одвезе се краљ у Париз. У средини краљева породица и до 100 посланика у колима, за тим жене на коњу и неколико теретних кола са брашном. Около краљева, гарда, а иза сваког гардисте један народни

пуцњаву _