Женски свет

Бе, 1. ЖЕНСКИ СВЕТ. ТЕ

ЖЕНСКЕ КАО ЛЕКАРИ У СТАРОМ ВЕВУ.

У наше доба није већ реткост, да женске врше лекарски позив. У свих образованих народа има данас женских лекара, па и код нас Срба, нарочито -у краљевини Србији, више Српкиња стекоше леп глас као практични раденици на пољу медицине. По најновијим статистичким податцима данас врши лекарски позив око 000 женских, а међу њима има и ћерка једног мандарина, која је у Филаделфији добила лекарску диплому и сада је лични лекар знаменитог кинеског државника. Ли-Хунг-Чанга

Но п у старом веку било је женских, које се одавале изучавању лекарских наука, и ако их, наравно, не беше толико, као данае.

О тим старим женским лекарима написао је један Француски писац, Марсел Бодуевн, једну интересантну историјску монографију, из које ћемо извадити и ваопштити овде неколике податке.

По истраживањима тога Францускога пивца прва женска, која се као лекар врло прочула, била је Артемизија, краљица од Карије. да њом је дошла Теана, супруга чувенога Питагоре, која се одликовала и у другим гранама науке, а нарочито се истицала у Философијским расправама,

Осим тога чувене женеке-лекари беху код Грка А рит а, свештеница Ескулапова, за коју се каже да је неком човеку Наупакћанину повратила, очњи вид ; затим Лап да, чувена атинска хетера, која је спријатељена била и са Аристипом, Диогеном, Демостеном и другим чувеним људима тадашњега доба.

Али све те биле су, да кажемо, лекари самоуци, а прва женска, која је у школи добила, лекарско образовање, била је- Агнодица, Атињанка, која је живела у првом веку пре Христова рођења. О њој су забележили, да је дала ошишати своју косу, обукла мушко одело и да је тако слушала предавања, док није добила лекарски степен. Нико није за њу знао, да

Да, прошло је време оно Када живот радост беше, Радост моју, дане сретне Црни јади разнијеше. Сретан ли сам Боже био Кад се игра са лептири,

У Лакрацу, пред Мвањ-дан 1901.

>> (=,

ПРОВЕО...

је женска, док завист осталих лекара не изнесе то на јавност. Агнодица се наиме на далеко прочула, што је врло неправо било лекарима и тужили су Агнодицу, да навађа на рђав пут оне жене, којејој се обраћају. Агнодица онда призна пред судом, да је она и сама женска, а противници је онда опет туже и захтевали су, да јој се забрани лекарска пракса, јер да су женске по атинским законима робиње и нису могле бити лекари.

Противници ове славне женске међутим нису могли да постигну цел, јер су Агнодицу узеле у заштиту најодличније женске атинске и израдиле су да се донесе нов закон, који је допустио, да се и женске баве лечењем.

То беше прво званично признање женског лекара, услед чега се у Атини убрзо врло много женских одало на вршење лекарске пракев. _

За чудо је, да ни после толико векова није нестало оних, који су били противни томе, да женске буду лекари. Пре неколико година је чувени професор пок. Алберт жестоко устао против женских лекара, али после је видео, да се дух времена не да зауставити и престао је грмити против женских лекара. Данас су и код. нас у Угарској отворена женским елушачима врата медицинског Факултета, што се само пре мало година сматрало са немогуће. И код нав беху врло подељена мишљења о томе да-ли да се женскињу дозволи приступ на више науке у опште, а нарочито на медицинске науке. Они, који су заступали у том погледу према женскима мишљење: „Варјачу у руке!“ дуго су сузбијали у женских амбицију за научним образовањем, али велики успеси, које су женске на западу постигле у еманципацији, нису могли остати без успеха и код нас. Данас су код нас женске припуштене на Философски и медицински Факултет, а Бог зна хоће-ли још дуго трајати, кад ће оне учити и код нас права и бити судије и адвокати.

Протекли су дани мили · Ка и мајско оно цвеће, Мени моји сретни дани Вратити се нигда неће.

Исаије Митровић. _