Женски свет

+

104, ЖЕНСКИ СВЕТ,

Бр, 1.

> ЛИСТАК =26

о Би 8 а ВАРИННЕ Пре 87

„КОД СТАРИНАРА.

Посвећено гђи Јелисавети а вој.

— Написао Д. Пештанац. —

Признати се мора — јер што је истина, истина — да је госпођа Мутибарићка била врло штедљива газдарица. Та вам није никад држала слушкиње нити се по моди новога света носила; та вам није никад најмила подвоза, премда је била у. "великом граду, док је није на то натерала крајња потреба, као што ћемо доцније видети.

А није се баш ни могло, јер осим плате њезина мужа није имала никаква друга дохотка, до једног кућевног блага, које се састојало од четири здрава дечака. Кад им је требало купити ново одело, то као да је сиротој госпођи највише

5 бриге задавало, али је она ипак као једна, оштро-

умна женска умела и томе доскочити, Како, то ће госпође читатељке дознати из

_ једног догађаја, који ће их сигурне занимати,

Једног јутра спакује госпођа Мутибарићка изношено одело свога мужа и упути се старинару, да га прода, пошто је деци требало новог одела,

Пошто је етаринар био од њене куће прилично далеко, а она имала прилично велик пакет, то је морала сести у трамвај, који није био скуп.

Госпођа Мутибарићка је села у трамвај, али опет није имала мира.

Све се бојала, да се неће срести са госпођом Паприћком, гордом иншшекторовицом, па да се не би бламирала са својим великим џакетом, и још наопако, кад би дознала, да су у пакету старе ствари, које хоће да прода старинару.

Но тек што је то помислила, појави се на трамвајским вратима е мисли и персоном госпођа, Паприћка са још већим пакетом.

Ох како би радо једна другу избегле, али шта су могле, така им је била судбина.

Клањам све! Добро јутро госпођа Мутибарићка, рече Јављајући се госпођа Паприћка, какво пријатно изненађење с вама се срести !

Ја сто пошла код сестре, да разделим деци ове ствари, којих до душе има прилично, али вад свеједно, ја знате јако волим, кад обрадујем децу, јер знате немам своје..

При тим речима госпођа, Пиран спусти. снуждено главу, но брзо се прибере.

То ми је баш муж на последњој ишпекцији купио премда каже, да га је доста новаца, стало, али ја ко велим нека, нек се деца радују; а знате и мој муж јако воли децу. .

"Док је госпођа Паприћка то говорила, мислила је госпођа Мутибарићка, шта ће и она за свој пакет рећи. И с једним погледом на пакет рече она са Фином мирноћом:

Ја видите слатка носим хаљину кројачици, да ми је поправи, знате те кројачице то су вам неко милостиве; никада вам хаљину не направе добро, па о још ја сама Зорић да носим хаљину, да је поправи. .

Било је још мало оних женских разговора и трамвај стаде, а госпођа Мутибарићка се опрости са несносном госпођом Паприћком, изађе из трамваја и нагло поче корачати к стану старинаровом, само кад се хвала Богу досадног сусрета ослободила,

Још неколико мањих улица и она дође до старинара, где буде одмах као стара муштерија у стражњу собу уведена. :

Са журбом отвори пакет и после подужег ценкања једва се погоди са старинаром.

У томе уђе у стражњу собу жена отаринарова и рече свом мужу: Ево ти једне нове муштерије, но ја не могу, да се погодим е њом дед молим те, ти се погоди.

Но сад је сљедио један смешан призор, јер та нова муштерија не беше нико други, него с мисли и персоном госпођа Паприћка, која је такођер имала у своме паку старих хаљина, које је наравно хтела старинару продати.

Обе госпође поцрвенише и не емедоше једна _ другој у очи погледати, јер Ја другу беше у лажи ухватила.

Ми се надамо, да су за свагда од гордости излечене.....

~

# # #

Госпође читатељке !

Угледајте се на мудру госпођу аи и говпођу Наприћку, а сад љубим руке и „до

скора виђења!“.. .. на каквом јаузну!....

=== (фр —ф_______-____--_-_