Женски свет
Бре
ЖЕНСКИ СВЕТ.
103.
мисли 0 КАРАКТЕРУ.
— Прибрао : Милан П. Бањанин, —
Благо оном народу, код којег важи као највиша похвала, кад се за некога рекне: „то је
карактеран човек!“ (Нови завјет).
Људи се највише цене по својој моралној вредности; најприје се пита за карактер, па после за интелигентност и способност за рад.
Најтежи васпитни задатак јесте развијање карактера, јер за карактерност се претпоставља нарочито развијеност свести и воље.
Карактер је сталност уверења, самосталност р | ,
мишљења и доследност у раду. (Др. В. Бакић).
Карактер је производ целокупнога духовнога рада и живота једнога човека, или једнога народа; а кад се карактер развије, онда је узрок свакоме новоме раду.
(Вунт).
— о Карактер је непосредан производ воље и осећања, а тек је посредни резултат знања и
мишљења.
Карактер се огледа нарочито у одлукама и
делима. (Др. В. Бакић).
Карактер је тип целокупне воље људске, која, остаје увек једнака и слаже се са самом сеобом. (Русо).
=>
—=> <>
Главне црте карактерности јесу: самосталност, одлучност, сталност, досљедност, дружовноет (т ј. прилагодљивост према друштвеним приликама) и моралност.
(В Б).
У карактеру српског народа има доста самосталности и одлучности, дружевности и моралности, али нема толико сталности и досљедности. (Др. В. Бакић).
Карактер је права елементарна ватра за васпитавање, само ако је васпитач карактер, она ће упалити, или бар загревати и снагу јачати. (Кан Пол).
Држава не треба ни зашто да се бринетолико, као за прилике у којима ће се јачати енер гија рада — развијати карактерност.
ј - - (В. Хумболт).
Развој карактера: конкретни елучајеви, и скуство, изњиморална правила, из ових морални појмови, а из ових појмова и правила : дела.
“ (Вунт),
Са духовне стране упознај: добро (цељ ума), заволи га (ради чувства), имај доста снаге,
"да изведеш то добро (ради воље); а са Физичне
стране настој, да ти тело буде послужним ору-
ђем духа! (В. Тихомировљ).
_ НОСЛЕВЊА УСВАВАНКА.
„Буји баји мили сине Сић' ће анђ'о са висине, Извидаће боље твоје — Оздравићеш чедо моје!
Спавај мали Богољубе, Спавај бели мој голубе
Спавај моје чедо драго, Мој животе, моја снаго !“
Тако пева јадна мајка Па се теши, па се варка; А брижна јој душа млада, Пуна ј' вере, пуна ј нада. Доња Тувла, 10. маја. 1901.
+
На веђе јој санак слете: - Те угледа мило дете, Међ анђели лети бели (С анђелима миље дели.
Ал када себе из сна прену Детенцету оком крену —
Те сагледа лице бледо Тело ледно — мртво чедо —
Под теретом сињег јада Клонула јој душа млада, У глас врисну: „Аој јаде!“ И крај мртва чеда паде. Б. Подрински.
%