Женски свет

126. ЖЕНСКИ било но до сад те се видело, да је дворана одвећ мала за оваке цели. Забавиља је г-ђица Катица Максимовићева. На испиту се испоставило, да је забавиља савесно вршила свој задатак.

Црна Гора. Г-ђица Софија Пешровић-Мертваго, начеоница института Царице Марије, стиче великих заслуга за просветну страну Црне Горе. _ Ове прошле школске године завела је уз основну женску школу, којој је она такође управитељица, припремни разред за забавиште и уз ЈУ. разред основне школе завела је ручни женски рад.

Српска краљевска трговачка академија у Београду имала је прошле школ. године у сва три разреда: 160 ученика и 7 ученица. По за_ вичају било их је из Србије: 145, из Старе Србије и Македоније : 10, из Боснеи Херцеговине: 6, из Аустро-Угарске: 6. По народности: 158 Србина, 18 Јевреја и 1 Немац. По успеху било је: 2 одлична, 14 врло добрих, 81 добар.

Сликарска школа. Женско Друштво у Београду завело је прошле године уз своју раденичку школу и одељење за уметничке ручне радове а наиме сликање бојом па свили, кожи, платну, дрвету и стаклу. Тим одељењем управља, сликарка. г-ђа Бета Ристе Вукановића и ове је године био први испит из те вештине, те очевидци хвале, да је успех врло леп.

Школске игре. Кр. уг. министар просвете издао је наредбу, по којој се од идуће школске године имају обвезно завести, у свима средним школама Угарске, игре дечије на једно ил два. "после подне. -

Више женске школе у Аустрији. У Аустрији постоје за више образовање женског нараштаја: 8 лицеја, сваки са шест редовних разреда ис једним или више продужних разреда. Осим тога „постоје и две женске гимназије у Прагу и у Бечу, 7 Питомице краљичине. Краљица Драга при| дгила је за своје питомице Јованку МилошевиБеву и Марију Стаменовићеву, које су с одликом свршиле раденичку школу Кенског Друштва у Београду и послаће их о свом трошку у стране земље, да се усаврше у свом послу и 1510) струци.

Добили смо накнадно. извештаје тиколске изСрбије и Босне, те ћемо по њима донети преглед просветног стања и из тих земаља.

ЈУ богословији рељевској (код Сарајева) било 5 прошле школске године 55 ученика и сви су по рођењу из Босне и Херцеговине. Ови пи-

СВЕТ. Бр. 8. томци имају у заводу сво препитавање и издрЈРИЋЕ о државне власти.

У вишој женској школи краљице Драге у

АЕ која има шест виших разреда, било је

прошле школ. године уписано 505 ученица, од тих је 416 Српкиња, 19 Јеврејкиња, 8 Немица,

· 1 Ческиња, 2 Талијанке. По успеху је било 105

одличних, 189 врло добрих, 95 добрих, 55 полажу ивпит, 23 понављају разреде.

„У женској учитељској школи у Београду, која се отворила 15. новембра прошле године е 1]. разредом примљено је од 80 пријављених кандидаткиња, њих 80. Од ових прелазе у старији разред 10 е одличним успехом.

_ У вишој женској школи Књагиње Љубице у Крагујевцу, која има такође шест разреда, било је уписано: 128 ученица. Све ву Српкиње правосл. вере. По класиФикацији, евршило је |" с одликом, 45 с врло добрим, 35 е добрим, 15 по-

лажу испит а 2 понављају разред.

У гимназији краља Александра!.у Београду било је уписано: 878 ученика. Од тих је било: 197 православних, 11 католика, 2 протеетанта и 68 Мојсијевца. Било је на крају године: 12 одлична, 51 врло добра 489 добрих. Понавља, ис157 а разред: 59. У гимназији Вука Караџића у Београду, било је уписано: 421 ученика. Од њих су 419 Срби правовл. вере, 5 католика, 3 Мојеијевца. По успеху: 28 одличних, 97 врло добрих, 144 добра, 65 полажу пепит, а 28 понављају разред.

У гимназији Господара Јеврема Обреновића

пит :

„у Шапцу има за сад шеет разреда и у њима је

било уписано: 258 ученика: Срба правосл. вере. Међу њима 8 Јевреја. По успеху било је: 14 одличних, 18 врло добрих, 11 добрих, 86 полажу « испит, а 16 понављају разред.

У српској основ. суботичкој школи (у вароши је комунална а на салашима „Келебији“, вероисповедна) у вароши било је уписано: 90 мушке и 86 жен. деце. На Келебији 48 ученика и ученица. -

Турци против хришћанских васпитачица. Не давно издао је цариградски султан наредбу, да мухамеданске породице не смеју више узимати хришћанске васпитачице тако зване гувернанте, боне и т. д. и турске породице морају од своје стране издати реверз, да то неће чинити. Туреки су листови поздравили једнодушно ту султанову наредбу, велећи, да су то већином сумњиве женскиње. “