Женски свет

186.

Тати само да су новине. Цео разговор врзе | се око новина! Како шта почне, одмах спомиње |

новине. (Направи важно лице и имитира тату) — Ево, кажу новине! Стоји у новинама ! Сећам се једне белешке из новина која ми је пресела. Тата чита, девојка од 17 година. — Јулкице ! Јулкице! викну тата. Ја уђем и станем пред њега: — Ваповедајте тата. Он ми преда новине да прочитам. Ја прочитам и радосно узвикнем : = Марим ја ! Хе Шта 2 продере се он, знаш ли ти море, да то стоји у новинама, то новине кажу!. — Фа бога тата, па ја не кажем ништа. — Ал новине кажу ! Поштуј новине, јер у

·„ њима је сама истина!.

Јест, петина. И пре сам читала неку глупост! |

(Мисли се ) Само да се сетим. (После'мале паузе) Ха, сетила сам ве. Помиелите само, ово је било у новинама:

„Све што се допадне, то је лепо“.

Карташу су лепе карте, пијаници је лепо пиће! Е, сад молим вас, то је лепо! И то кажу

новине ! И то је истина! И то је душевна храна ! |

И онда смо образовани и светски! (Лупи ногом)

"Јао! (Смеје се) Хахаха! 0 глупости, глупости !...

Та молим вас шта је лепо 2.

Лепо је оно, што годи и срцу и души! То

већ другачије звони. (Отиди се) Леп је на пример, · (тихо) мој Станко! Ах, та леп је као | лутка! Феш као из кутије! (тргне се и осврне)_ Пет! Да ме чује тата, пресела би мени лутка!.. та што нисмо сви.

леп је..

(После мале паузе) Ах боже, једнаки. Тати да су'новине, сарме пи луза! Мами да је молитвеник, »баба-Савки мало кажице! |

Ето то је њихово друштво; а ти Јулкице изволи |

се сад провађати ! (Замисли се) Та провађала би

КЕНСКИ СВЕТ.

како је одбегла, једна |

ћр. 12.

о млађима. А то је само зато, да имају кога решетати ! Нека говоре што год хоће, Станко је опет мој! А да је мој, то се види по његовом понашању. А да би се о томе уверили, (Извади | једно писамде из недара) ево ово нежно писамце нека сведочи. Мало пре сам га добила од наше служавке. Ах, и сада ми је срце тако немирно!

Служавка дошла на претима па виче: | — Фрајла Јулкице! Пет! Молим мало! | = И та је, шта хоћете е — Ни за живу главу ником не казујте ! | Сад сам баш добила. ово: писмо од једног лепог | младог штуцера! Шта, писмо 2..

Од њега 2!

— Не смем казати од кога је. Чувајте Фрајла ако бога знате да не чује господин или госпоја, “јер ће ми одмах бити крај години! “

(Извади писмо из коверте) Каква еу то слова, као штампана! Ох, тако само Станко нише ! (Чита) „Мила моја Јулкице“! То се зове стил! „Мила моја“. Како само зна да тепа !

"Па са колико + нежности ово написао: „Јушкице“! Ах! (даље чита) „Од онога дана живим, када сам те'први пут видео. Живот ми беше туга и вај, а сада рај! 'Ти си извор животу мом! Да ли ме љубиш као ја тебе2! Или је онај осмех са лица ти бајна само једна утешна милостиња мени јадном просијаку! Ох реци, реци, Јулкице моја! Ако ме љубиш, сетићеш ес ко сам. У другом писму јави ћу ти се са именом“.....

Ах боже, боже! Има ли веће среће на светуг! (весело) Јави ће се пуним именом! Летите сати, летите минути, да што пре добијем потпис мога Станка!.

Но, јесам сада мала девојка 2! Сад да ми _је ту баба-Савка да јој покажем како се пише | м алој девојци! (Чита писмо у себи и наједаред се тргне), Гле! Шта је овог Ово нисам ни прочитала. Шта 2! Та то не може бити (Чита) ·

ве ја, само да немам никог за, леђима! Пазе на сваки |

корак мој. (Подемевајући се) За бога, још сам! сам кроз.

мала девојка! Пре неки дан чула врата како баба-Савка вели:

— (Имитира говор) Није ни чудо, та те су |

године најгоре. Треба је чувати као од живе

ватре! (Омеје се) Хахаха! Треба је чувати! Ох, ти стари већ не знају шта да раде, ОНО (Ст. Бечеј

Је ли драга Јулкине,

7; Лец је Станков стил

Можда се и не сећаш:

| Први је Април !!. | Љуби те твоја Мица и Даница. (Разјарено) А чекај се ти матора лијо, што ниси хтела да кажеш ко ти је писмо дао, сад си дослужила!!... (Утрчи унутра) Љуба Милованов.