Женски свет
| | | | |
182: ДР" ЖЕНСКИ СВЕТ.
Како пак изгледа та кућа, то народно блатостање изнутра 2 — Врло жалосно ! Ту се не зна ни ко пије, ни ко плаћа; а свако само себи вуче! Себичност нас обузела а сујета очи засенила: не видимо да срљамо у пропаст! Данас, малом изнимком, свако живи преко своје снаге само из сујете: ми још никако не можемо или нећемо да увидимо, да морамо наш домаћи и друштвени живот удесити тако, да потпуно одговара нашим скромним околностима, које ишту што више рада и штедње а никако разметања. Изгледа, да је луксуз постао права заразна 60лест код малих народа, па тако и код нас, нарочито код женског света. Против те заразе не помажу лепе речи, па ни добре књиге, него само многобројни живи примери. Чланице „Добротворних Задруга Српкиња“ позване су на првом месту, да буду ти живи примери. Тиме ће оне постати највећи добротвор свога народа и име, које носе, заслужити у пуној мери.
Познато је, како је наш народ у буни
Бр. 12. 1848 –9 страдао, па ипак је после тога пораза боље стајао, него. што данас стојимо. Што је бујица захватила — то је однела, а што је остало — здраво је остало. Данас многе породице пропадају, јер живимо без рачуна; многе породице изумиру, јер су им синови у младости изгубили здравље, рисипајући благо. очева и дедова својих, које су они стекли; многи се опет жене и удају иноверцима а те су породице за нас изгубљене, јер је православље разумемо у Угарској а донекле и у Хрватској и Славонији спојено ва Српством. —
А народа — Народ се угледа на господу ! Не дао Бог, али ако и на даље будемо тако радили, доћи ће друго Косово; само ово Косово неће имати своју епопеју, јер нема етичне и моралне подлоге. Није још доцкан.
На дело дакле и младо и старо! Нека сваки свој део принесе, те да тако утврдимо зграду нашег народног благостања: Радом и штедњом, љубављу и слогом, па да нас види Бог !
ЕРИ
Хтео би т' рећи, колко те волим, Колко ми душа ва тобом мре; Колко се само ва душом борим, Хтео би т рећи, веруј ми, све.
Али кад почнем, а речи моје Чине се мени хладне као лед, Па у тој сумњи топлоте своје На место жара осећам лед.
2:
И тако ћутим. Ал љубав гори У души мојој ко вулкан седм; Џа с тог ме срце ужасно боли,
Јер ти ћеш мнити — оне је кам.
кои с.
Вел. Кикинда. — (Концерат т. зв. Матине.) У недељу, 11. (244 новембра, пре подне у 11 часова, приредили су концерат гђа Вида Вулко-Варађанин из Нов. Сада, уметница на гласовиру и г. Матија Мелихар, коровођа в.-кикиндеког певачког друштва „Гусле“. Ма да је овај концерат склопљен на врло брзу руку, ипак је испао врло добро. Мала дружина кикиндских госпођа, на челу са родољубивом г-ђом Данком Јовановићком, дознавши, да се гђа Вида налази у Кикинди као гошћа, умолише је, да приреди концерат, те да кикиндска публика и опет добије прилике да ужива у њеном уметничком свирању. Г-ђа Вида се одазвала молби наших госпођа и у друштву са г. Мелихаром за један дан створише
у
Томир.
~
програм, који је на ошште задовољство присутне публике и изведен. Прва тачка програма била је „Херувика“ од Мокрањца, коју је врло лепо отпевао певачки збор друштва „Гусле“, Збор се састојао овога пута из мало певача, али су зато врло добро отпевали херувику. За тим је свирао на Флаути Матија Мелихар, а пратила га је на гласовиру гђа Вида Вулко. Уметничко свирање Мелихарово задобило је сву публику. У г. Мелихару познасмо правог вештака на овом инетрументу. Кад бих познавала, тај инструменат, ја бих и боље оценила г. Мелихара, а овако сам навела опште мњење присутне публике. За тим је свирала на гласовиру гђа Вида Вулко, Чим се цојавила на позорници