Женски свет

Бр. 12.

поздрављена је бурним пљескањем. |-ђа Вида је већ позната нашем овостраном ОСрпству као уметница на гласовиру, па и Кикинда ју је већ у два маха познала и уживала у лепом и вештом евирању јој. Њено свирање не даје нам само гласовирске звуке, оно нам даје речи, оно пева. Сви стручњаци признају јој уметност на гласовиру, с тога је од мене овде излишно оцењивање, јер бих се огрешила, пошто ја нисам така свирачица, да бих се смела упуштати, да

оцењујем оваку уметницу. При свршетку сви- |

рања поздрављена је бурним тапшањем и предат јој је врло леп пукет од свежа цвећа. За тим је била декламација гђе Данице Бандићке. Ми смо тђу Даницу већ више пута гледали на позорници и као ·декламаторку и дилетанткињу и свагда емо уживали у њеном и декламовању и приказивању, али овога пута се видело, да је за онаку декламацију, као што је „Бура на мору“ од Ђуре Јакшића, врло мало времена имала да то савлада, с тога и није могла извести онако како то она уме и зна. Чудимо се, да је за један дан, поред свих својих звани-

својој ЉУБЕ.

Мој је живот поноћ био, Обавијен у црн вео, Младост моја — тужни цвјетак,

Немилован што је свео...

ЖЕНСКИ СВЕТ. “ 188.

чних послова и толико савладати могла. — За тим је опет свирала гђа Вида две пијесе, разуме се уметнички као и оне црве пијесе. Публика ју је изазвала и поздравила са „живела“. После тога је опет свирао г. Мелихар на Флаути а пратила га је гђа Вида. Још веће допадање изазвало је у публици ово друго свирање Мелихарово. И тако се завршио овај концерат, са кога је публика отишла задовољна, јер је уживала,

И материјална цељ ове забаве је врло племенита, јер је чист приход намењен Фонду за зидање свете цркве. И с те стране је постигнут леп успех, јер ће, како чујем, Фонду остати преко двеста педесет круна. Да је овај концерат из раније удешаван пало би више, али за овако кратко време није се могло више ни очекивати. Наше госпође су показале, да могу и за кратко време да приреде публици уживања. Нека је лепа хвала приређивачицама као и суделачима, који нам дадоше прилике да уживамо који часак у лепом и уметничком свирању.

| Савка.

Један одејев ока твога: (6 мег је жића таму екрио, Један цјелов душе твоје: Цвјетак ми је оживио. Богдан Крајишник.

РАД ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА ОРИКИЊА.

Нови Сад.

Добротворна Задруга Српкиња Новосаткиња, имала је своју одборску седницу 29. окт. (11. новем.) и 6. (19.) новембра 0. г. обе под председништвом своје начелнице г-ђе Јулке Радовановићке. У првој седници изјавио је одбор својој начелници саучешће са губитка праунучета од године дана и увео је у записник тугу за пок. чланицом г-ђом Јелисаветом Дером и наредио, да се име њено уврсти у задружну читуљу вечна спомена ради. — Перовођа је известио, да је на Малу Госпојину, као на дан славе задружне, приређен свечан парастос у саборној цркви, у спомен преминулих чланица и добротвора друштвених. Том приликом чинодјеј-

ствовао је парох г. Ђорђе Велић, протопресвит. |

капелан г. Јов. Вујић, и дворски ђакон г. Никанор. На кору је појао гимназијски кор. Перовођа је известио, да су приспеле наручене књижице из Загреба „Дилетанти“ од М.К. Димитријевића, од којих је растурено 16 комада, а % комада се уступају библиотеци ерп. више девој. школе. — Мољитељци Кати 'Ђорђевићки, "послужитељци српског забавишта, доделила се припомоћ од 30 круна за удају њене кћери Софије.

Пошто је приспело време, да се заодену сирота/ школ. деца наша, решено је, да се изда управи српеке више девој. школе на ту цел 10 круна. Подначелници и прегледачицама г-ђама: Марини Завишићки и Љубици Моловићки уступа. се 360 круна, да с тим заодену најсиромашнију

лушајући праве вештаке у свирању.