Женски свет

.

_ врећа, али не, ипак то неће она бити. Нема она

_зачуше неки кораци

188. ЖЕНСКИ СВЕТ. да га вреба!.. Сад је код капије.. (Прене на- | тај начин је он свакој тако лепо лагао, као и траг и цикне) Ах!... Ах!... (седне на столицу) | мени! Лажа!.. Лажа!.. И због њега сам ја одУшао је унутра ! | била Ивана, који не зна ни шта је то лагатим Дакле, пре је отишао тамо него код нас! варати!.. (У заносу) Ох Иване, где си, да те

(Плаче) То је гадно! То је непоштено тако преварити! Заклео се да неће ни код кога ићи, а он снога код Јулкипе !

По евој прилици, да је био и код Видиних.. А ја, ја сам му последња! Ах, Боже !

Толико дакле вреди код њега заклетва 2! На

1

а

молим за опроштење! Ти би ми све опростио, кад би рекла, да те љубим! (Прислушкује на врати) Као да неки говор чујем ! (Весело) Он је! Иван је! Његови су кораци! (У заносу) Изволи драги Иване! Слободно ! Слободно!...

Ст. Бечеј. Љуба Милованов. |

авовимво писмо,

(Б. Фрајнд-Трауб).

Лепа Илонка Термењева веома је узбуђена... | Нервозно гриска своје шиљасте ноктиће читајући. поново, већ неколико пута читано писмо... У мислима ређа имена, својих присних пријатељица, јер — само „добра пријатељица“ морала је ово писмо написати... Те присњејше могу бити: или Розика или Штефика. Оне су додушеу стању, много што шта починити, нарочито Штефика коју жестоко у очи боде Илонкина идилична

толико памети, да тако шта напише, а већ њен правопис А оне друге мање интимне, као што су:

Луза, Ирма, Анча%... Не, не, тако пакосна, није ни једна од њих... Ну на што мучити

своју главу са истраживањем писца7... Да ли је све оно истина, што у писму стоји2 2... То је овде главна ствар.

И што дуже Илонка пође премишљати о писаноме, све јој вероватније изгледаше оно, што ве у том анонимном писму рекло. Доиста, ко би могао тако шта измислитиг... То се не да из претију исисати, за цело!...

И Илонка се чисто зачуди, кад се увери, да је ово писмо више срди, него што је вређа, но сад она брзо сакри писмо у свој џеп, јер се

Доиста ... То је он: Бела Халашми, младожења лепе Илонке... Сад јој ваља бити опрезном ... И Илонка, брже боље завали се у наслоњачу, узе неку књигу у руке и задуби се бајаги, у читање. и

Љубим ти усташца, голупче моје мило, рече младожења при уласку, али не учини оно што рече, него се задовољи, да пољуби белу ручицу, коју му голупче пружи, дочим лепо мушко му лице казиваше човека, којем је „дуго време“.

Илонка ћути и труди све, да се покаже безбрижна и весела.

Изгледа да јој труд не буше узалуд, јер Бела ће рећи:

— Сигурно си нешто пријатно сазнала, грлице моја, кад ти се лишце тако сија од задовољетва... Готово да ти позавидим“.

— Пријатног Па, ништа особито, ништа, необично. А зар и треба заручница Беле Халашија да сазна нешто особито, па да се тек онда срећном осећа 2

Бела се поклони ћутећи... Или му се то тек само учинило, као да се у њеном одговору екриваше нека иронија, обучена у учтиве речи 2

Илонка се љуљаше у својој наслоњачи... На дебелом простирачу и не чу се њено љуљушкање. — Ти то некако чудновато одговори, Илонка — нагласак ти не одговара речима.

— На жалост немам глумачког дара, иначе би ваљда и речи и њихов нагласак нашли милости пред тобом. |

— Не, Илонка. Тако нисам мислио... А што се милости тиче, допусти, да ти кажем, да. си данас неописано љупка, али, као што ми изгледа, мање милостива него иначе.

— Па, јесте, ја и нисам глумица, чуј дакле: | Лепе сам новости дознала! ~

= А, и то валда још новости, које се тичу наших сватова, 2

— Може бити.

— Како то да разумем.

— Ево како: Неки добар пријатељ описао ми је тебе у лепим бојама. Сад знам како си до сад живио; знам шта си све радио, пре него што си мене испросио

Али Илонка, зар је и то био живот, пре