Женски свет

__Бр. 9. КЕНОКМ СВЕТ. 139.

него што тебе упознах 2 Ја живим тек сада, тек од како тебе први пут видех.

— Молим, овај тренутак није згодан за празна улагивања, са њима можеш ваљда задобити наклоност мале Терике из народнога позоришта, али ја, ја тражим од мога будућега супруга: чврст карактер !

— Па галантерија не искључује карактерност!

— „Бела, истину говори: малу ерику г

— Та мани ме с њом... Стала ме је преко шеет хиљада... Ето видиш, да сам искрен... А сад си ваљда и ти уверена, да така наклоност много више стаје, него улагивање.

— Бела, говори даље: Је ли пстина, да си изгубио десет хиљада, на трци 2

=- А да сам толико добио, ти ми то за цело не би пребацивала ! Је ли

— Ти би у мојим очима био то исто, што

си и сада: коцкар ! — Хм, па шта ти је тај добри пријатељ

још свега напричао о мени 2 — Он ми је писао — —. А, дакле писао ти јег На еваки начин без потписа, је лиг Анонимно2 — Тако је, писмо је без потписа. —- И ти ви таком неваљалству поверовала један трен окаг Зар ниси помишљала, да је тај

Јеси ли волео

анонимни писац нека хула2 дар ти не знаш,

да је то најгора подлост, писати анонимна писма Тај твој пријатељ, то је неки угурсуз, неки пакосник, неки — —.

Знам ја то, и ја га ни мало не узимам у заштиту, али овде се не пита о моралној особини писца тога писма, него се говори о моралној особини — мога заручника! Или, зар ти ниви све оно потврдио, што се у писму про-

тив тебе износи 2 у — То не мења ствар. Ти би морала писда

тога анонимног писма и сувише презирати, а да би — —.

На против, ја сам му веома благодарна,

што ми је он очи отворио, пре него што би доцкан било.

Са немачког

о —е———[>—————————

Лајеп је, мио, па и добар; Свакоме се допаст' мора, ИМ ја тако у заносу Надјенух му име Зора...

— „Илонка, ове речи — — ако их ја добро разумем — — —

— Добро си их разумео.

— Не, не, ја сматрам као да ми ниси ништа казала,и доћићу опет, чим се мало умириш и о тој ствари боље размислиш...

Пољуби јој лепу руку, поклони се и — оде.

х о ж

У свој елегантни спаваћи огртач увијен, седи Бела Халашињ у свом дивном стану „за самца“, и слатко сркуће своју чоколаду.

У руци му је једно писмо... Али ово писмо није анонимно, подписала га је: Илонка Термењева. Писмо каже кратко, али разговетно, да од еватова неће ништа бити, јер она, Илонка, сматра њихово верење као раскинуто.

Поново прочитава Бела ово писмо, баш као што је Илонка прочитавала оно анонимно... да тим запали једну цигару, завали се дубоко у населоњачу и поче — Филовофирати:

„Анонимна писма писати, то је одиста ве-

лико неваљалство ... Прави нитковлук... Како је то и гадно и подло некога денунспрати ... Онако иза бусије..... И како би гадна свет-

лост пала на мене и мој грешни рад, кад тужени и тужилац не би били једна и иста особа... Али како се оно каже: циљ оправдава средство!...

Но, и циљ, који сам ја себи пред очи ставио, доиста је похвалан... Ја сам курталисао моју лепу заручницу од њеног лакомисленог ветропира ђувегије, а себи сам поново прибавио:

златној слободил !... Очекивани успех постигнут је дакле пот-

пуно !... да ли вам ја сад кажњен за грех, што сам се послужио анонимним писмом2 Или сам, шта више, награђен за своју бриљантву мисао и вешто извођење те мисли у делог...

Како му драго, али ова поново извојевана, златна слободица сад ми још много драгоценија изгледа, него пре и — кладио бих се, о што хоћете, да ћу имати саучесника, који ће ми с драгом вољом помоћи, да угушим и последњи мрвичак гриже савести за учињени големи грех.....

В. К.—Љуб.

ж Дивим му се и не марим, Завидљивци што ме коре, Како не бих дивила се Огледалу бјеле зоре!