Женски свет

134.

_ ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 9.

Кони.

Сомбор.

Сомборска Добротворна Задруга Српкиња, приредила је 16. (29.) јуна у перивоју забаву са игранком, на којој су се ивигравали радови које су израдиле сироте ученице Ш. и ТУ. разр. основ. школе, више девојачке школе из свију разреда и ученице срп. учитељске школе из нижи разреда, пошто ву учен. ШП. и ТУ. год. срп. учитељеке школе обтерећене више са учењем.

Гоепођински Одбор уложио је на рад 150 круна, који је новац поверен учитељицама: Јелени Коњовићки учитељици Ш. и ТУ. разр. основ. школе, трци Олги Петровић учитељици више девојачке школе и учитељици ручнога рада на срп, учитељичкој школи гђи Зорки Лудаићки.

Трудом и заузимањем гђа и гђце учитељице израдиле су ученице преко 100 комада разних радова, најлепше и најуредније и то само за време другога полгодишта.

Цело сомборско грађанство без разлике народности одазвало се у врло лепом броју, уживајући и ценећи рад наших милих ученица, куповало је карте тако, да се за мало више од 1 часа продало више од 1000 карата и пало је 828 круна, који ће се новац по одбитку трошкова опет употребити за рад ученица.

Ово је трећа томбола коју је на овај начин приредила ова задруга !-ве своје године, лањске и ове године, те је у сва три маха могла да подели деци награду за труд, мада је иста била врло мала, ипак је увек износила више него што је вредило градиво које су ученице израђивале, а изигравањем радова улазио је исти па и више новаца опет натраг у задружну благајну, те ће се ове наступајуће школске године моћи почети радити, већ од почетка школ. годипе т. ~ већ септембра месеца те ће се моћи више и лешше урадити, а тиме прво сиротим родитељима уштедимо, да они не морају новац на рад деци евојој издавати, друго подстичемб децу на ради деца науче лешие радове радити, јер раде на лепшем градиву а и заслуже по коју круну. _

Казала сам да је ова задруга прве своје и ове две последње године тако радила па ће ме можда запитати која од мојих врлих сестара : Па зар није вомборска задруга давала рада својим сиротим ученицама сваке године т, ј и Ш.2

Јесте. Друге године већина одбора жен. задруге, држала је да ће боље бити ако се купи

сиротим ученицама градиво и то градиво да им се поклони.

Тако се радило две године: Прве године уложили смо 80 круна, друге 60 круна, па нити су се деца могла учити у разним пословима, нити су имала толико воље, јер су знале: радиле не радиле, неће више добити од оног калема конца, или клупчета памука, па онда подхрањивала се и завист међу ученицама; јер она која је била вештија. и вреднија, добила је лепши и већи рад, невешта и спорија лошији, а старије ученице стиделе су се да ишту рада те су много мање

"радиле.

Госпођински одбор заједно са учитељицама увидевши то решише да у будуће раде овако, јер се тиме подстичу ученице на рад, а у неку руку наше су школе постале као неке мале раденичке школе, које кад би нам Бог дао да их можемо подићи бар у нашим већим местима биле би од велике користи.

Наше севетре Кикинђанке тако су сретне да су могле отворити такову једну школу где ће се моћи наша деца научити радити и на поштен начин заслуживати кору хлеба,

Свака добротворна задруга Српкиња, имала је по једну или више питомица, које еу добијале припомоћ да би се спремиле за учитељице. Џа шта видимо2 Да многа седи после евршених школа код куће без икаквог занимања ; али ни једна задруда (осим митровачке) није пружила прилику, нити помогла којој нашој Српкињици да сврши, т.ј. да изучи какав ручни рад, н. пр. шивење белога рубља, хаљина или било у којој врети ручнога рада да се усаврши.

Наше је место велико па немамо праве раделице Српкиње, која би била вешта у шивењу белог рубља, хаљина, везу или ма у ком послу. Због сиротиње није се могла усавршити, иде по 83—4 године у туђина те ради скоро забадава, кад кад и на највећи наш празник, докле почетнице проведу као шегрти, такође по 3 год. скоро нерадећи ништа доли бавећи се са разношењем хаљина и чишћењем соба. Тако проводећи 6—7 година чим осети да нешто зна лаћа се сама посла на своју руку па животари, али неусавршена; не може напред.

Можда ће која од поштованих гђа рећи нема се новаца за подизање раденичких школа. Што поједина задруга није могла, можемо све укупно, и аконе можемо у први мах раденичке школе по-