Женски свет

А

ој ЖЕНСКИ СВЕТ. 185.

дићи, можемо помоћи нашим Српкињама да могу | а узто штедњу и скромност уводили, онда ћемо

изучавати радове па и сиротињу радом помагати, н. пр. место што дајемо сиротим удовицама које имају ситну децу, па не могу на рад по коју круну да проведу благе дане, подајмо им рада какав оне знају. Наше Српкиње имају златне руке, с тим јој нећемо утући њен понос, вачуваћемо је од дангубе и радећи преко целе године имаће шта јој је потребно.

Тако исто дајемо новчану помоћ сиротим удавачама за опрему, а зар не би било боље дати јој рада, н. пр. платна да шије или да везе што јој је нужно; тако би могли помагати и наше сироте сељанке давајући им да ткају платно, ћилимове па од онога што уради дати јој трећину или половину према раду, тим начином би имале бољу опрему. Рад пак који би нама остао кад би се продао с тим би издан новац опет дошао натраг у задружне благајне.

Овако сирота девојка неимајући за себе да ради проводи дане у безпослици а кад се уда добије нешто новаца, оде често туђину у дућан, покупује готове и лоше ствари, а наш новац оде у туђе руке.

Кад будемо наш народ на рад побуђивали,

га сачувати од пропасти, јер где је рад ту је морал, здравље и напредак, у раду се заборави свака жалост и несрећа. Не вели забадава народна пословица: „Рад све надвлада, а леност је мати свију зала“.

Колико је ручни рад од важности види се

из тога да је још пре толико стотина година,

царица Милица прикупљала у свој двор српске девојке, и учила их ручном раду. Краљица, Јелена поносећи се ручним радом дочекује грчког посланика с преслицом у руци, а јетрва Јевросиме мајке, жена деспоте Угљеша а ћерка ћесара Војихна Теодора најобразованија Српкиња и властелинка средњег века, пишући похвалу српском кнезу Лазару, није писала на пергаменту. већ извезла на свили, чиме је показала и неоцењену вештину.

(' тога изоставимо делити здравима и младима, него подстичимо их на рад, а савезу добротворних задруга нека је прва брига да оснује продаваонице т. ј. „Базаре“ где ће се моћи радови продавати,

Угледајмо се на наше драге сестре из Србије колико су оне постигле на тај начин.

| Јел. К.

ВАНИСАО САМ БИСМО...

· (По мађарском)

Написао сам писмо мало Срце ми се наплакало,

Пуној' суза слово свако. Толико сам душо плако.

„Ласто мила, стани мало, Однеси ми писмо мало

Папчево, 1902.

И кад зора већ заруди, Ти код драге моје буди!

Па јој предај писмо моје!

А кад пита посло ко јег

Ти јој шани од тога је

Што свој живот за њу даје. Милан П. Поповић.

6 -.-Ф-е-•- ја

РАД ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА БРИБИЊА.

Нови Сад.

Добротворна Задруга Српкиња Новосаткиња, имала је своју одборску седницу 17. (30,) августа о. г. под председништвом своје начелнице гђе Јулке Радовановићке. На тој седници прочитане су захвале питомица друштвених: Емилије Обрадовићеве пи Катице Трифунове, на уживаној потпори, а прочитана је захвала и Просветне Задруге ст.-бечејеке на гостопримству, приликом скупштине за Савез добротворних за-

друга Српкиња. — У истој седници прочитао се и извештај прегледачког одбора, задружног, који је прегледао књиге и рачуне, за прошло по године, које води друштвена благајкиња, гђа Анка Пајевићка и јавља, да је све у свом реду и да задруга има уложено на приплод : 16.585:90 Кр. а

у наби си |... ОНА Свега 16.626:18 Кр. готовине. — Начелница извештава, да је при-

спео штампан извештај о стању друштва „Доб-