Женски свет

150.

своје као на онај цветић, што се још у заметку налази и који вредни баштован брижно залива, да се што јаче и боље развије.

И код детета — што се порећи не може у првим тренутцима живота му почиње постепено развијање разума и воље; и зато јошу првим тренутцима тим треба да започне и васпитање његово. Већ ту почињући треба му заливати душу снагом свете вере православне. Но свака добра и паметна мати врло ће добро знати, да се дете млеком пита и да се тек одраслијима јача храна даје. Без сумње је, да од првих утисака детињих зависи религиозност потоњег човека. И ако му се сад добар основ даје, па нежно и гипко срце његово окуси сладости божје и заволи религиозност, онда ће то после тек изузетно и врло ретко кудити и одбацити. И ко може у томе највише постићи 2 Добра мати, која је срећа, животна храна и брижна старатељка деце и дома свога.

В. би. М. 18/Х. 1901.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

ни -ф ф о вв

Бр. 10.

Њу познаје, њу воли и њену вољу тражи дете свутди и у свему. Пред њеним се очима развијају духовне силе, својства и наклоности детиње. Од ње прима прве утиске. Од ње се учи љубити и расуђивати. Од ње се најлакше учи молити, живом вером и надом погледати на крету разапетог Добротвора, од ње се на послетку учи љубити премилостивог Оца и Бога у свима приликама живота, његова и онда кад благосиља и онда кад казни. И што дете од своје мајке научи, никад то заборавити неће; што му мати у срцу млађаном запише, нико никад то избрисати не може, чему га слатка родитељка сузама и молбама научи, то ће свагда

ти свугди љубити и поштовати; — таково дете

понеће и у гроб љубав и поштовање мајке своје. Блажена су така деца, коју таке мајке рађају, јер ће бити срећна и дуговечна, а блажене су и саме таке мајке, које су богом назначену дужност испуниле, јер их сушта љубав деце своје прати и овога и онога света. —

НОД.

ВРЕДНОЈ СРНКИЊИ

гђи Јелени Коњевић учитељици у Сомбору.

Пеему братац ево вије, Пуне су ми груди, Овим путем поздрављена, Српкињо ми буди,

Тако сретан нисам био Скоро, дична. селе,

Као што сам када познах Твоје дворе беле.

И у њима тебе мајку Узориту милу

И ако, пре и туђа чеда, На твом љуљаш крилу.

Па тек оно када рече: Дођи, брате, мио, Алумнеум да нам видиш Ту већ кад си био.

И одосмо и видесмо, Све чисто ко злато, Кад угледах приправнике, Уздрхто сам на то.

Помолте се Богу, када, Професор им рече,

Тебе Бога хвалим ! песма, Двораном одјече.

А у моји груди срце Заиграше чило, Гуња, 21./9. 1902.

Та на њега та молитва Утицала ј мило.

Па сам реко професору Шта сам тада знао

Та сувише бејах српски, Лепог, осећао.

Гледајући вредне пчеле Србинекога рода, Гледајући труда ваших. Обиљнога плода.

О устајте српске мајке Сестре српске миле Учините ко Сомборке Што су учиниле.

Кап је по кап само пала Џа се море ствара, Будућност нам све то боља Тиме се отвара.

Зато узор-српска-Мајко, И пре туђих чеда,

У делима и карактер Твојим се огледа.

Прими хвалу кроз „Женски Свет“ Хиљадиле с таке,

Које гоне с мутна неба Србинске облаке.

Лазар Пешић Јованов.