Женски свет

Бр. 10.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Ор.

РУСКА ЖВНА.

Превод е рускога.

У парискоме листу „Кепуе дез Веџуез“ на: пиват је цијели низ чланака. Ти чланци посвећени су карактеристици женскиња различите народности. О румуњској женскињи писала је румуњска Кармен Силва (краљица), о Францеској Алфонеа Деде, о њемачкој Лаура Маргољи, о шпањолској Емила Пордо-Марзам, о Пољској Елиза Орзенко, а о руској Зинанда Бендерова. Да би се познала руска женскиња каква је, навешћу неколико интересантнијех чињеница из радње госпоје Бенгерове, користовавше се познанством ствари како у Русији, тако и изван граница Русије, а. особито у Францеској. Описивање руске женскиње овако слика:

»У души руске женскиње крије се дубоки мистицизам ; у ње је ум промећуран, окретан и са свим радин, оставиле би их горућим споменом, слободом евојијех радња, а још више слободом осјећања ; сувремена женскиња руска све и до данас, остала је вјерна историјскоме преображају. Руска женскиња. ублажује своју енергију тежњама довршити своје поједино започето одјело, својим живим осјетљивим умом. (О тим наравним евојствима, она савлађује знатније поелове, а то ради више него и сами мушкарац, јер су у Русији женскиње по природи енергичније. Руски народ подобно свима Славенима, склоњен је душевним полетима, а прима и идеје много лакше, нежели их остварава. Руској је женекињи дато примјењивати у прахтику та душевна својства, којима је обдарен руски народ, те је к сажалењу са свим умекшан, У свакоме воцијалноме покрету у Русији, женскиња заузимље мјесто у њему, наравно, заједно са мушкарцима, и често пута тај покрет руководи, благодарећи својој чудесној вољи, пространоме уму и великодушију. Ма која мисао појављена, у ма којој материјалној еФери радиности, налази одзива у души руске женскиње, дајући храну, тајућем у дубљини те душе мистицизму.

Прахтички спокојни ум, са душом склоњеном к езалтацији такав састав природе руске жен-

скиње, а и односно тога загонетнога бића, при-_

влачило је и привлачи к себи пажњу умјетника и пјесника.

Изван Рувије, тај тип рекби да је чудноватији нежели у самој Русији, те се он таквим учинио течајем од неколико вијекова. Достојевски и Тургуњев први су упознали Францеску

и друге западне народе и државе Европе са унутарним животом руске женскиње, тога ори-

· гиналнога створа, држећег се спољашњим поја-

вама свога унутарнога живота и крајње невависимога начина по карактеру. Оне показаше толико неочекиванијех чињеница, колико се у души тих самобитнијех створова, тијих односно наивнијех и слабијех појављајућијех се страсти, поразујућијех дубљину ума и познавање живота, те то евршујући трудом код простоте усиљавајући се ејећати се христијанка првијех вјекова.

Интересантно је што су се сувременој руској женскињи до овога времена јасно опувале јој вјековјечне традиције: независност ума, душевна чистота и мистичиски полет душе. Негледајући на то, што тип „нове руске женскиње“ сматрају неким сувременим рођеним вјетрогоњицама, опет се у томе типу одсијева и руска древна управа, игуменство и т. д. Особито је пак руска тежакиња сачувала недирнуто своје типичне црте, и своје пасмине.

Снага природнога угледа руске женскиње није могла неупливисати на западно европске умове; и Марија Башкирчева, и Елена Блаватска, томе служе за не мали доказ, Њихов уплив на окружавајуће их прилике, јавио се на њих не толико због дубљине им ума, колико због ориђиналности им природе.

Трећим примјером може служити Соија Коваловека. Она је зајиста интересантни тип, који вјерно показује руску женскињу. Њезине математичке способности поставиле су је у ред са познатим европеким математичарима, нопу томе професорству универзитета, она бјеше скровита као руска женекиња ва свима њезиним задатцима. Она је кроз сав живот чезнула за културом и посветила га бескрајњој појави евоје богате природе, и тај постојани природни побуд престављао је у њој развити контраст сухопарнога предмета и занимања јој, коме изучавању, себе је посветила, Будући ученим математиком, Софија Ковалевска, била је јоште и уметницом у души њезиној бјеше много полета, којима није могла задовољити сухопарној позитивној науки. Обдарена силном вољом, Ковалевеска без особитога друда, достигла је до изврстне научности, али .слабушнијех рамена „учене професорице“, немогадијаху смјестити сву снагу богате природе на себи. У тој немогућој борби, она је