Женски свет

Бр. А.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

113.

алем-камом написана слова, са чијег сјаја јој готово очи засенише. С тешком муком прочита она па пне луку реч „срећа“ а на РУКОНЕ „радови

Још св од чуда не беше прибрала, када зачу као да јој неко са небесних висина благо поручује: „Ти и муж твој уговели сте животом својим Госноду Богу; зато је створио ова два чеда, те вам их шаље као дар небесни за добра дела ваша! Будете ли их умели чувати од сваке зависти и злобе људске, веселиће вас целог живота вашег; не сачувате ли их — тада ћете допасти још горе беде и невоље него што је била она, која вас је до сада сналазила!“ Па онда опет наста мртва тишина. Само се чуло гукање деце, која су на њену крилу лежала.

Када се жена мало освести, подиже најпре захвално очи своје према небу, прошашпта неку тиху молитву, па онда се диже, узе обе Богом дароване јој близанке на своје снажне мишице, нађе мужа свога и приповеди му све што јој св десило.

Човека обузе неописано миље. Неко време су обоје, п он и жена неодољивом милоштом погледали на децу, па онда удружице почеше мислити, како ће их најбоље моћи скрити испред зависти и пакости људске, камо ли с њима умаћи.

Најпосле се сетише, да далеко од њихова

Од 9

места има нека велика шума, а у тој шуми нека пуста кућица; те се реше да се тамо пастане и склоне.

Ето тако су тамо доспели. — — — — —

Ту су скривени од сваке људске злости, далеко од сваког светског метежа у највећем изобиљу и задовољетву трајали своје дане; јер ву им близанке њине када су одрасле биле, неком тајном чаролијском силом умеле створити све, што им је срце зажелило

Ал еве то још беше мало. Дарежљива рука Свемогућега указа им још више милости. Обојима је у један мах куцнуо последњи час;иу том тренутку смели су обоје још по нешто. зажелити. Ал они се и у томе сложише: Замолише Бога да близанкама њиним вечни живот подари, а преобрази их новим невидивим ликом, не би ли слободно могле ићи по свету те својим чаролијским силама, својим еваковреним изобиљем све праведнике божје, који под плавим небесним сводом дишу, што обилатије об. сипати,

"И свемогући Бог им је жељу ту испунио.

Близанке њине још и сад су живе; те удружице сваког тренутка обилазе другу и другу праведну душу божју и обисипају је ненаситљивим благом милоште своје.

Благо онима, у чији дом данас сврате!

„Бр“.

ве ол 5 о

> ГЛАСНИК. =

У СМО о орле Ке От о ои

Две прославе. Наша школа и књига прославиле су прошлог месеца две славе: седамдесетогодишњилљуу Ђорђа Поповића-Даничара књижевника и публицисте и педесетогодишњицу учитељског и књижевног рада Николе Т. Вукићевића, управитеља српске учитељске школе у Сомбору. И један и други имају великих заслуга за књигу и просвету. Кад су зраци слободе и напретка народњег пробијали кроз решетке успаваности, били су међу првима ова два мужа, који су пером и књигом дизали завесе испред народних очију. Први је у листу „Седмици“, после „Даници“, отворно врата ерпској белетристици, а други је штицом и букваром потиснуо из основне народне школе срицање и отворио ново поље лакше и природније наставе, те олакшао и омилио данашњој генерацији просветни и књижевни развитак. У прослави Ђорђа Поповића-Даничара, који живи данае у Београду, а који се родио у ма-

леном сремском месту Буковцу, близу Пс троварадина, уплела је у венац славе и једна дична, Српкиња ове речи:

„Иекре твога духа и богатога 3: шња расветлиле су многа питања из нашег ; ародног живота, не само нашој словенској браћи већ и страном свету. А када се те искре скупе у једну целину, тада се тек види, колико си ер.тлости унео у српску књижевност и ерпеко новина; 'ство. Твоја „Даница“ била је средиште духовног покрета српске омладине, оне омладине из шездесетих година, која је стојала на бранику народних права и народних идеала. 0, пека би сав сјај тога времена осветлио утансане путе данашњем нараштају, да оствари твоју најузвитенију мисао, за коју си све своје жртвовао, мисао духовног српског јединс гва.“

Предаја Текелијанума. ! метак пок. добротвора народног Саве Теке: лје, који износи у новцу 610 хиљада круна, а поред тога кућа у