Женски свет

168.

домовине не само своју будућност већ и евојих породица. Ти су људи легли давно у гроб мирне душе, знајући да само онај народ чека ускре, који иде на Голготу за остварење својих идеала. А против кога да се сада боре наши родољуби, српски и хрватски2 Против своје крви, против свога телаг Над гробом најмилијег свога и самог је лава оставила снага,

Нема те силе која ће нам братски раздор пресећи. Нема те ватре, која ће нам братску мржњу сепалити. Нема те воде, која ће ту братску бруку да спере пред потометвом. Али што не могу сабља, огањ и вода, моћи ће нежна мати и верна љуба. Оне ће мироносице бити, које ће распростирати и љубав и братство. Оне ће помирити завађену браћу, је крв није вода. Лепа реч гвоздена врата отвара и гвоздено срце, а од ружне ће и меко отврднути. Лепа реч чуда гради, чим од срца полази, а

ЖЕНСКИ

нарочито из женских уста. Њено благотворно |

4 Ф

+ =

СВЕТ. Бр. 11. дејство почиње, чим се чује. Само лепа и искрена реч допире и у најтамнији кутак грешнога срца.

Благи Боже, који све можеш, умудри твоје дичне кћери и опрости грешницима, „вољним и невољним“, опрости заблуделима, који су свој род завели, који ву завели онај богобојазни и поштени народ, да се огреши о твоје свете законе и о законе човечанске. Зар да цели хрватски народ одговара за грехе заблуделих синова 2 О, не Црни дани у Загребу плодови су онога семена, које су лажни апостоли посејали, јер као што ореол великих синова светлошћу обасјава сав народ, из кога су поникли, тако исто и греси неерећних синова бацају сенку на њега. (, благи Боже, који све можеш, разгони таму, да нам сунце сине „и остави нам долги налијах, јакоже и ми остављајем должником нашим, и не воведи нав во искушеније но избави нас од лукаваго“ -— од лажних пророка,

>> >

КАД МЕ 8ЛОБОМ...

Кад ме злобом свет збрине, И живот ми једном мине, Кроз просторе и планине, Кроз дубове и долине, Отаџбино мила, твоје,

О, 2

Ориће се песме моје ;

Ја ћу будан у тишини,

У гробнице хладне тмини, Слушал" слатке звуке њине И плакаћу од милине!

Јан Николић.

о до

9, Ра

> ЛИСТАН, 4 И ~ аи

ЛЕДЕНА ГОРА,

(Свршетак).

Са. севера право на кљун пароброда креће се оно страшно, тихо, незадржљиво, прозрачно бело, распрострањујући око себе ледни дах смрти. Шест стотина стопа издиже се над водом, широко и масивно као планина. С предње стране, баш изнад водене површине у њему је огромно удубљење, кад којим се је као огромна масивна стреха наклонио страшни ледени шиљак. Ако овај шиљак додирне пароброд, — придавиће га, — силног атланског гиганта и потопити тако лако као једну од оних малих лађица од хартије, што их деца пуштају у леген напуњен водом. И онда је крај свему. Да, и све ће се то десити за неколико секунда. А на пароброду се возе две хиљадеи триста људи сем матроза!

— Ледена гора „се десна“ разлеже се кроз трубу за дозивање глас стражара са главне катарке. Овај глас је звучио нечим чудним, надчовечанским, — нечим злослутним,

Капетан брзо увиде да треба што год семиелити за обилазак овог леденог и страшног чудовишта. Јурну телеграфском апарату. Повуче муњевитом брзином за руковат и стрелица указа :

„свом брзином тазад“. Доле у просторијама машина звоне електрична звонца у оба телеграф-

ска апарата, — стрелице се брзо покрећу и устављају на знацима: „свом брвином назад“. Машинист чита знак, телеграФише зарад оверовања натраг на мост команде. СОказаљке указују на исти знак. Својом црном и жилавом руком