Женски свет

28.

На питомице утрошено је 190 круна.

6. Материјална помоћ смиротицама и невољницима. ове сиротице, старе удовице и нејач

По 10 круна: Јелена Деспотовић.

По 8 круна: Јелена Среткова.

Ло 6 круна: Јелена Михајловићева и Марија, |

Ђуришић.

По % круне: Катарина Бошковић, Анка Станишић, Ана Благојев, Јулка Барјактаровић, Марија Крчединац, Магда Бабић, Милица Грујић, Марија Јовановић, Софија Анастасијевић и Ан_ђелија кћи пок. Тоше Маринковића, кројача.

По 2 круне: Анка Мушатова и Бранко Крчадинац.

На, ове сиротице и нејач издато је 164 К.

Ванредна помоћ А је овим невољницима :

По 20 круна: Пострадалим Србима 1 сињским, Јелени Анђелићки у два маха по 10 К.

Редовну месечну потпору примале су |

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 4.

По 16 круна: Јелени Деспотовићки — за. сахрану.

По 10 круна: Драгомиру Ћеремовом, сиромашном ученику ТУ. разр. срп вел гимназије новосадске

По 6 круна: Тоши Маринковићу, у болести

му; сирочету пок Саве Једуља, за обућу; Стани Крчадинац, Персиди Јуришић, Драги Павловић и Магди Бабић.

По 4 круне: Анђелији Маринковићевој пре одређења месечне потпоре; Кати Фишековој при порођају; Хермини Вујић и Анастасији Санд вари рођ. Вујић. Свега 121 К.

Пред Божић подељено је потребној сиротињи 92 круне; а на Бадњи-дан обрадована је сиротиња у убогом дому божићним колачом и

" печеницом.

На милостиње издато је дакле свега 991 Е. са 159 К више него у 1901. години. (Свршиће се.)

пне = аве-_-«>_==_е-_.—=-_-__--

МОЛИТВА.

Често ми се рука склапа Да се за те Богу моли, Јер ти не знаш злато моје Како ми те срце воли.

СОклопим руке па се молим, Молим оцу небескоме, М. Боја августа, 1908.

7 о од 972

Да живота, среће, здравља Даде Боже злату моме.

А кад видим да је сретно,

дадовољно злато моје,

Тада кличем: „Хвала т' Боже,

Што услиша молбе моје!“ Мирослава. о до

> ЛИСТАК, <

"о > о“ оре (66 "0 ~ 4

Живот.

Г

Октав Жирон научио је да пресуђује живот и људе онако, као и његови пријатељи, с којима, се дружио и проводио по престоничким салонима. Њему је живот био река уживања, без виших тежња, без идејала. Унапред је знао, да ће сутра, и после неколико година, исто онако живети, као јучер. Уживање је било заношљиво али увек једноставно. Од њега су салони и пре. стонички живот начинили дон Жуана, епикурејца а његови су му приходи допуштали, да се безбрижно могао предати уживању, јер није имао нашто да се тужи. Примали су га врло радо у најбоља друштва умео се пристојно понашати, а новац је звао трошити. Октаву Жирону је

годило, што се опријатељио са првим круговима престоничких кавалира. Похађајући разна и отмена друштва, попримао је, крај рђавих навика, и добре. Постао је у мишљењу као и у понашању прави кавалир. Октав Жирон је хтео да живи што угодније. И да би дошао у што биранија и лепша друштва, морао се већ унапред покорити свима назорима и правилима, што у тим друштвима владају. Да ли ее ти назори и правила косе са његовим личним уверењем, о томе се није никад питао. А и на што 2 Искусио је, да се у лепом друштву лепо и проводи и то је доста да се сложи са начином мишљења тога друштва. Чланови оних кругова, у које је најрадије долазио, похађали су оперу, концерте и