Женски свет
94.
Тако одлети славуј до ружиног џбуна, који расте под ђачким прозором.
„Дај ми једну црвену ружу“ — рече славуј — „аја ћу ти певати своју најлепшу песму“
Али џбун дрмаше главом.
„Моје ву руже црвене, као ноге у голуба, |
а црвеније од највећег мерџана, који плови у дубинама одсана. А зима ми утаманила моје жиле, мраз оштетио моје ливје, олуј ми покрхао гранчице те нећу целе године моћи ни једне руже имати“.
„Али само једну црвену ружу, то је све што ја хоћу“ — рече славуј — једну једину црвену ружу ! Зар баш никако не могу добити 2“
· „Могуће је“ — речеџбун — али то је тако страшно, да ти о томе не могу причати“.
„Шричај ми само“ — рече славуј — „ја се не страшим“.
„Ако ти треба црвена ружа“ — рече џбун — онда је ти мораш при месечини својом песмом
Шта ти груди
Тако буди
И пољубац њежни мами
Кад је тишак, кад смо самиг
0 не плачи, сретна буди... Одви твоје њежне груди
И са сузом даље бежи
Јер само ту ерећа лежи...
КЕНСКИ
| |
ж
| | | | | |
СВЕТ. “Бе, 6.
у живот привести, и хранити ју крвљу из срца свога. Мораш ми нешто певати, груди пак своје мораш притиснути на један трн. Целу ноћ морат певати, док ти трн не прободе у срце тако, да крв твоја потече у мојим жилама, те постане моја рођена крв“.
„Смрт је врло вељика жртва за једну црвену ружу“ — рече славуј — а живот је еваком мио. Дивно је седети у зеленом лугу и гледати сунце у златним а месец у сребрним колима Како је сладак мирис белог глога, а како је лепо звонце (саттраппеа) које расте у равници и вричак, који цвати на брежуљку! Али је љубав лепша и милија од живота, а шта је срце једне птице према човечјем срцу 2“
За тим рашири евоја крилца и одлете, прхну преко врта као сен, и као сен прешестари луг.
(Свршиће се.)
Не заждивај среће пламен, Чудне коби, страшан знамен, Јер и без тога свет пада
И умире-Бог и нада!
Што ти груди Тако буди... То Бог љубав њежну мами. Кад је тишак, кад смо сами.
Рг.
ГЛАСНИК. <=
ОН 6 одрано се по 28 5 Е
Приложници. Новосадска св. ђурђевека или саборна црква, пострадала је још 1848-9. г. и била је само привремено спремљена тек да се могло служити у њој. Ове је године отпочела црквена општина да ју украшава из Фонда, који је за ту цељ прикупљен. Но како су изгледи, да неће тај Фонд достићи, да покрије све потребе, то је овдашња српска Задруга за међусобно помагање и штедњу даровала на ту цел 2000 К, гђа Љубица Матавуљ пређе Димовић, пријавила је, да ће и она приложити 2000 К — Гђа Анастасија уд. Недељковићка, изјавила је такођер, да ће легат свог покојног мужа Ђорђа, од 10.000 К, исплатити раније, но што је прописано.
Добротворна Задруга Српкиња Новосаткиња постала је члан помагач друштва „Просвјете“ у Сарајеву и уплатила је 1 К 20 п. своје чланарине за 1908. г. Истом друштву приложио је Централни Кредишни Завод у Нов. Саду 20 К а 25 К „Српској Зори“ у Дубровнику. Из по-
следњег извештаја друштва „Просвјете“, сазнали смо, да је поклонила том друштву гђа Даша Савић своју кућу са авлијом и вртом у вредности од 10 хиљада круна. Ово је у толико значајније, што то поклања жена, која је све то стекла сама својим трудом и радом. Из овога
" се види, како жарко бију срца за народно добро
и код наших најобичвијих Српкиња. Живела !
Пријатељи привреде. Госи. др. Јован Пачу, адвокат у Вел. Кикинди послао је у име своје,
_ свог брата и сестре, 100 круна у корист При-
вредникових послова, а у име полугодишњег помена своме покојном стрицу.
Госа. Сава Романовић столар и његове сестре гђе Јулка Петровић и Мара Станковић рођене Романовић из Новог Сада, послали су за спомен својих милих, упокојених родитеља Гавре и Евице Романовић из Н. Сада, 60 круна, да се употребе на трошковеоко разашиљања српске православне младежи из Аустро-Угарске у занатлијске шегрте