Женски свет

МИНИ и

Бе. 6. А ЖЕНСКИ СВЕТ. По 95,

Срески учитељски зборови, који су одржани овог пролећа у Банату и Бачкој: у Куманима, Оросламошу, Мартоношу, Џивницама и Бачком Брестовцу доносе нам поред стручног свог рада и јавних предавања и по коју зрелу мисао, која засеца у општи народни интерес. Тако смо сазнали, да је на таком збору у Пивницама читала ст.-паланачка учитељица и наша сарадница г-ђица Вида Уваљићева своју лепо изведену расправу: „О учитељици и њеној задаћи у народу“, где је међу осталим манама споменула штетну моду, којом је јако заражен и наш ратарски сталеж у тој мери, да су девојке њихове почеле носити и „мидере“. Џоводом те лепе расправе повукле се после ручка саме учитељице тог збора у засебну конференцију где су доконале, да отпочну оне не само речма, него и делом војевати против убитачне моде, и решише, да напусте „мидере“ и да прихвате најновију, најпростију, па и најукуснију моду са такозваним: „реформ-хаљинама“; и већ на првом идућем састанку оваког збора, доћи ће све у тим простим новим хаљинама.

Кад би све учитељице примиле тај предлог и по њему поступиле; остало би им много крајцара у џепу, биле би здравије и знатно би утицале на развијтак укуса и јеФтинијег живота, у нашем народу. Оне треба да су апостоли свака добра и напретка у нашој женској половини, јер му најближе стоје и од њих ће најрадије примати поуке и угледе.

Нова земљорадничка задруга, основала се у Ковиљсентивану.

Дечију забаву, приредио је о Ђурћеву-дну учитељски збор у Бјељини е лепим програмом, а чист приход је намењен оснивању школске књижнице.

Госпођица Матилда Кшесинска — Рускиња гостовала је последњи пут у бечкој дворској опери 4. априла о. г. и опростила се са својим колегама, бечким играчима и играчицама, као и са бечком публиком. Кућа је била дупком пуна најотменијег света у Бечу. Био је инкогнито на тој представи сам краљ и цар Франц Јосио |. а у дворској ложи седео је велики војвода Лудвик Виктор. Официри свију редова, великаши и најимућнији грађани. Руска насеобина у великом броју. Кад се играчица појавила на бини, поздрављена је најодушевљеније. Но она се и показала тако, да је у вештој игри (балету) надмашила све бечке и све до сад познате играчице. Она је била у стању, ко нико до сад, да

се на једној тачци окрене на прету од ноге 85 пута. Бечке друге њене, биле су тако усхићене, да су скакале на бини и љубили је, а по свршеној игри носили су је на рукама у своју гардеробу, искићену цвећем, те су је почастили. Руска колонија дочекала ју на вратима, кад је излазила, из опере и најодушевљеније су је поздравили на матерњем језику. Све бечке новине пуне су хвале и дивљења о игри ове Рускиње, и изјавиле су овим поводом, да Русија побеђује на свима линијама. Троје кола су носили за њом венце и цвеће, што је добила тога вечера. Слава Рускињи Кшесинској !

Осигурање девојака уседелица. У целој Европи има највише девојака уседалица у Енглеској; тамо, у опште, има пун милијун више женских него мушких, те отуда и већи број уседелица Друштво је дакле тамо упућено било, да се побрине и за ове душе, да у немоћи и старости евојој не падну другима на терет, те је створено друштво за осигурање девојака у случајевима, кад се не удају. Друштву том уплаћују девојке још од ране младости неке извесне постотке. Ако се уда, губи те своје уплате у корист оних, што се не удају. Ово уплаћивање бива до удаје или до 40. године. Која се не уда до 40. године, добија од друштва, доживотне ренте, да може живети.

Русија. Словенска изложба у Петрограду отвориће се тек с пролећа 1905. године, да се тако што боље епреме излагачи.

Уточиште за жене лекаре. Друштво за потпору жена у Москви скупило је до сад 16.800 рубаља за подизање уточишта за изнемогле жене лекаре и сад ће се приступити градњи тог дома, а на јесен ће се већ предати свом циљу. –

Етенографска изложба затворена. Петроградска етнографска међународна изложба затворена је 1. априла о. г. свечаним чином. На тој изложби биле су изнешене народне ношње свију европских народа, па је ту била приказана и српска ношња у Србији, и српска је ношња добила прву награду изложбену — златну медаљу ; а то значи, да је српска ношња, најлешпа, од свих европских народа. За ову изложбу, има много да се захвали Краљици Драги, што је њеним заузимањем и њеном иницијативом дошла тамо на приказ српска ношња.

__ Друштво за реформу женског одела имало је 9. (22) априла о. г. у Бечу евој главни екуп да се посаветује о реформи (преиначењу) женског одела. На окупу је било поред неколицине