Женски свет

Бр. 6.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

85.

КОНИСИ.

Ириг, 5. (18.) априла 1908. — Скромно и у тишини отпочесмо и ми, Ирижанке, добротворни рад за опште народно добро. Заузимањем наше вредне учитељице, гђе Јулке удове Машић, пристасмо нас 60 Српкиња, да оснујемо добротворну задругу, па да се и ми придружимо оним 40 задругама, да порадимо, да се по невољи суза сиротиње брише, и просвета и поштена зарада, одомаћи у нашем народу. У недељу, (16. 29.) марта искуписмо се на главну скупштину, да се конституишемо и да спремљена правила прочитамо како је могуће примимо и претпостављеним властими одобрења ради пошљемо, као што се приличи и како се прописује. На скупштину су дошле скоро све уписане чланице. На свакој се видео весео и поносан осмејак, јер су осетиле, да врше важан и узвишен позив као чланови народа. На скупштини је ишло све глатко и достојанствено. Није међу нама било протеривања. отимања за првенство, него је чекала свака, да врши ону дужност, коју јој скупштина повери. И тако поверисмо управу најдостојнијима међу

нама, и то: г-ђи Софији Ђ. Пеперовићки, дадосмо |

председничко место, гђи Спасенији удовој Коса- |

новић потпредседничко место, а благајну поверисмо гђци: Стаки Марковићевој. Њима додасмо осам вредних одборкиња, а писмен рад примио је

на нашу општу молбу пречачни г. Дане Мишић,

парох св. успенске цркве, који је познат са своје заузимљивости за наше јавне народне ствари.

По овако једнодушно обављеним изборима, прешли смо на претрее правила и са малом изменом усвојена су она, која су спремљена од приређивача, а која су елична свим овостраним

оваким задругама. Правила су већ подастрта високој кр. зе-

маљској влади у Загребу на одобрење и ми се надамо, да ћемо за кратко време стати у ред наших сестара, које овакав посао врше већ 20 и више година. У добри чае, да Бог да! 3....

новијега доба у нашем народу спадају и „добротворне задруге Српкиња“. Мал не по свима већим српеким местима основане су већ добротворне задруге, само Чуруг, који броји преко 7000 душа до данас није имао те благотворне

установе. Узрокје томе, по свој прилици, тај,

што Чуруг, и ако је по броју душа јако насељен, ипак још једнако рамље за саразмерним бројем интелигенције, која је у овакој прилици врло

нужна. Нека послужи на част овдашњим госпођама којих, и ако је мален број, ипак не клонуше духом, него се здружише да цо примеру евојих дичних сестара оснују „добротворну жен. задругу“. Што су одавно желеле и очекивале, ево и остварило се. На Благовести састадоше се у овдашњој средишној школи, на претходни позив овдашњега пароха преч г. В. Теоановића, леп број женскиња ради конститујисвања, и састављања штатута задрузиних. Међу осталим госпођама видесмо леп број занатлиница и неколико ратарки. Преч. г. Теофановић у лепом и смишљеном говору разјаснио је цељ и намеру ради којих је овај збор сазван те умолио је сакупљене задругарке да и остале своје севтре позову у своју заједницу, — које овога пута изосташе. Позвао је за тим да се конститујишу. При избору чаеница задрузиних владала је једнодушност и одушевљење тако, да је свака задругарка одбацивши од себе личне амбиције, а имајући при том пред очима вишу цељ и задатак ове племените установе, бирала скоро једно-

душно све часнице своје. Једнодушност та, по-

казала се нарочито при избору председнице, за коју је изабрата једногласно гђа Евица Илић супруга овд. лечника Ј. Илића, која је и иначе позната као одушевљена поштоватељка за све оно, што је лепо, племенито и узвишено и која, већ и по својој енергији и заузимању пружа довољно гаранције да започето дело неће остати само као леп несвршен почетак, него да ће задруга под њеном мудром управом процветати и бујно напредовати и свој благотворни утицај ширити. Исто тако признати нам је да ву и остале гђе чланице потпуно дорасле за свој нови позив тако, да свака од њих већ унапред улева довољно наде и очекивања е ће своме задатку потпуно одговорити. (Остале часнице споменуте су у првом допису у 5. броју. Ур.)

У коло наших дичних доброт. задруга ступа данас и наша „Чурушка добротворна жен. задруга“, којој је цељ, да врши хуманитарна, дела. Њиховим примером нека пођу и друге женскиње по већим местима па нека стичу себи признања, а наћи ће и награде у својој савести и уверењу да су учиниле добра своме роду. Дај Боже да ова задруга својим радом буде корисна српеком

народу, да будедика и понос нама Чуружанима ;

у то име желимо им сретан рад! Чланицама пак кличемо ! Живеле ! Задругарка,