Женски свет
86. ЖЕНСКИ Горни Карловац, 24. априла 1903. Јучерашњи дан, Ђурђев-дан, био је управо свечан дан за нас овдашње Србе, јер се славила двострука културна слава. „Будућност“ литерарна дружина ученица овдашње ерпске учитељичке школе прославила је свечаном седницом славу свога кренога имена, а како се ове године навршује и педесет година од смрти омиљеног нашег песника Бранка Радичевића, то је дружина хтела да ода поштовање песнику, па је то овом прликом и учинила.
Програм свечане седнице био је овај: 1. Водоосвећење и резање колача. 2. Поздравни говор друштвене председнице Касије Бесаровићеве учен. ТУ. р. 8. „Ој Ђурђев-дане“ од Дубека певају ученице. 4. О појезији Бранка Радичевића предаје Катарина Богдановићева учен. Ш. р. 5. Неколико одломака Бранкових песама чита Наталија Ножинићева учен. ПГ р. 6. „Бранково коло“ од Маринковића певају ученице. Почетак је био заказан у 4 сата после подне.
Седница је одржана у дворници српске оеновне школе, која је уједно и вежбаоница учит. школе. Дворница је била ванредно укусно окићена и украшена разним ликовима као: ликом св. Ђурђа, бистом и ликом Бранковим, ликовима Вуковим и Даничићевим, Њег. Величанства цара и краља, Њег. Светости ерп. патријарха Георгија, бистом Змајевом и другима. Све је ово доказивало леп укус ученица свечарица, Нешто после заказаног времена у присутности многих одличних гостију од стране ерп. грађан-
~
ОВЕТ.
УЧЕ <Фф
Бр. 6.
ства започело је водоосвећење и резање колача Водоосвећење је извршио заводски катихета и професор госп. Васа Бањанин а резао је колач ва друштвеним повереником госп, професором
Митом Грујићем. Присутни су за све време.
стајали, а ученице су одговарале свештенику по Синикиној композицији. Може се признати, да је цео програм потпуно успео. Друштвена председница је у свом свечаном говору изнела важност славе кренога имена у Србина и значајност Ђурђева-дана. Предавачица Богдановићева, је исцрпела своју тему, те нам је изнела Бранка у правој слици, пошто је већ она цитирала многе и најлешпе стихове Бранкових песама, то је п та тачка програма изостала.
Песме су отпевале ученице управо егзактно. Из свега се може закључити, да су ученице потпуно схватиле важност овога дана и предузетог посла, па им се може срдачно честитати, а то нека им послужи као разлог, да и у будуће тим путем ходе. Чланови тамбурашког збора овдашњег срп. певачког друштва хотећи изразити свечарицама признање и увеличати овај свечани дан, изненада засвираше на ситним тамбурицама Бранково коло и друге српеке игре, те се у часу разви игранка, која је потрајала до 1! сати у вече.
Тако смо ето прославили Ђурђев-дан отишавши са ове свечаности испуњени пијететом и задовољством.
У СПОМЕНИНУ РУЖИ. — ВРАЊА.
Румена Ружа преда ме стаде, Белу ми: „књишку“, у руке даде, Песмицу иште, ко знак уздара, За сећање своје, на времена стара
Ја не певам теби, Што си лепа лица, Гаравих очију, Румених усница.
Ил што ти је бела Твоја споменица ;
Не, већ за то, што си: Дична Српкињица.
Ја ти желим: срећу, Коју свако тражи,
У другом животу, Да ти дане блажи.
М желим ти громко Да већ нема пара, Да још увек будеш: Весела и здрава.
Кад на црне власи: Бело иње пане Погуре се леђа,
Сваке витке даме Тад прелистај стране, Споменице саме,
И сети се на: ме.
Јелена Ћуртовићева.
: у + Ме даља Де 7 дара а но аи о. а а сиве а ла а