Женски свет

Бр, 9. ЖЕНСКИ СВЕТ 199.

кб е | треба да је захвалан судбини, што је овако

После неколико година, које су овај пар добру жену добио Када је бележник отишао,

људи у највећем задовољству провели, Радивој Ленка опет клекне поред кревета болесникова и.

добије инФлуенцу и Ленка га је и опет анђеоском | поново је плакала, што не може преживети добротом и издржљивошњћу неговала. Старац је мужа свога

осветио крај животу своме и замоли жену, да му | — Верујем ти, дете моје — уздахне Радивој дозове краљ. бележника. и умре. ж Ленка је упрепашћено, цикнула. | # -

| На неколико дана после смрти, сва родбина, · искупи ее у кући Радивојевој, да буде присутна, приликом отварања опоруке. Удовица је непрестано плакала, а краљ. бележник отворивши писмо покојниково, овако је гласило:

| — „У том уверењу, да ме моја љубљена жена неће преживети, јер се више пута на то

- = Ј с т = | · .

5 ће већ ОНИ УУ РЈУ и заклињала : цело моје имање остављам мојим

тешио је и опет Ленку, Радивој.

— Послушај ме, дете моје — тешио јемуж — морам начинити опоруку ; ти ћеш наследити све.

— Шта ће то меви2 — јецала је Ленка — | Ако ти умреш, мени онда не треба ништа Казала сам ти већ, да без тебе не могу живети ! Шта ће бити од мене, ако ти умрет2

| виновцима и синовицама...“ Наследници као на неку команду, наједанпут узвикнуше: ах! А тужна удовица онеДође бележник и начини опоруку, а издишући | свешђена падне на столицу и рекне: Радивој веселим срцем у себи мишљаше, како — Матора луда! Зашто је поверовао ! Срп. Падеј, 1902. Превео: Душан.

+ ++ +

ОДБЕГОШЕ .

Одбегоше од менека срећни дани, срећна лета Узалуд ме сада зове дружиница стара наша р уд

— Никада! — викне Ленка и отрчи код краљ. бележника,

И на моје лице паде, нека туга, нека сета. | Да заседнем опет с њоме покрај пуних боца, чаша, Сахрањене жеље, наде и са њима лепи снови, Узалуд ме тера, зове, као што ме звала прије,

0, па како може бити сада сладак живот ови 2 _ „Оставте ме“ — ја им велим — до тога ми сада није. Ах, све ме је оставило, све у пропаст оде тамо, И очице оне чарне, што љубити слатко знадо' Иза свега остале су успомене јоште само. · Џаи њих сам напустио — не гледам их сада радо.

И ја видим, сваким даном да се мењам и да старим – Ја већ видим сваким даном,да се моњам и да старим И све што сам некад воло, сад не волим и не марим. И све што сам некад воло. сад не волим и пе марим. Сад не волим запевати, што сам некад здраво воло, _ Како која нојца мане и са њоме данак стиже На забави седим, ћутим и пропустим свако коло; – Ја узданем, јер севетим да сам хладном гробу ближе. Гор. Милановац. Влада М. Луњевица.

———-—= ——->————————————==—==

о, 95996 49 А

-> => ГЛАСНИК. а

Мото о арене си о

Учитељски концерти. Српски учитељски кон- | Верени Др. Владимир Стојшић, адвокат у викт у Новом Саду, образовао је из учитеља и Вел. Сентмиклушу, верио се с госпођицом Беручитељица српских основ. школа, из митрополије | тушком Милеровом из истог места. Честитамо ! српске, певачки збор, који је минулих школеких Г. Иван Иванић, књижевник, наш сарадник и ферија приредио концерте у Новом Саду, Бео- досадањи вице-конзул српски у Скопљу поставграду и Земуну. Концерти су били лепо прим- љен је за секретара српског посланства у Цаљени на сва три места, од публике добро посе- | риграду. ћени и похваљени. У збору је било овог пута Нове земљорадничке задруге. Последњег ме50 певача и певачица. Свако је од свих места сеца поникле су нове земљорадничке задруге у дало до близу 400 круна прихода. Кад се узме | В. Кикинди (четврта на реду: у Јарку и Жировцу. да је улазница била од особе 1 круна, онда се | Лепа појава. Наша браћа једне и друге вере и по том види, да је посета била обилата. | у Далмацији били се пореметили у назорима око