Женски свет

140.

својих јавних послова, те се поделише у два табора. По неком времену увидеше, да је то штетно по опште интересе Српетва у том крају, те се прошлог месеца искупили у Спљету, све виђенији и угледнији људи, тамо се разговорили и измирили, и сад опет иду сложно једном стазом да изведу српску мисао на бољи и напреднији пут. Тога ради престао је излазити у Задру „Нови Српски Лист“, који је пролетос због ове размирице почео да излази, да не би и неотице сметао слози народној. Такав рад зове се патриотско и родољубиво дело

Венчање. Прошле недеље, венчао се овде г. Петар Христић, ревизор српских земљорадничких задруга са гђицом Анком Жојновићевем, ћерком честитог новосадског грађанина и трговца Александра Којновића. Сретно им било!

Радост књажевско-црногорског дома. Књагиња Наталија обрадоваза је књажевски дом мушким дететом. Новорођени књаз зваће се Стеван.

Забаве. Чурушка српска деца приредила су у недељу, 17. (30.) августа 0. г. забавус и гранком у корист Добротворне Задруге Српкиња у Чуругу.

Српека омладина у Иригу приредила је 16. (29. августа о.г. забавно вече с игранком у корист оснивања српске. женске добротворне "задруге у Иригу.

Кад деца и омладина приређују забаве на оваке цели, онда можемо бити задовољни са заносом, који загрева груди наше омладине.

Освећење заставе Српска занатлијска добротворна и просветна задруга у Панчеву про влавила је у недељу 10. (28). авг. 0. г. своју десетогодишњицу са освећењем заставе задружне, којој је кумовала гђа Савета Капамађија. У њену почаст приређена је од друштва свечана серенада у суботу 9. (22.) авг. Освећење је било свечано. У подне је био банкет, а у вече концерат, који је похвално испао.

Српско Девојачко Коло у Панчеву. У петак, лицем на велику Госпођу, имало је Српеко Дево-

јачко Коло у 5 сах. по подне свој први састанак,

који је био врло лепо посвећен. На том састанку узео је реч г. Милан Ћурчин, ФиловоФ, те је иекупљеним Српкињицама говорио: о песништву, а понаособ о ерп. нар. песмама, тој великој ризници народног нам блага, у ком се огледа дух, снага и величина српска. Испричао је о деоби народних песама, њиховом постанку, а поменуо је и неумрлог Вука Караџића као и његове заслуге око прикупљања срп. народних умотвори-

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр 9. на. Реч му је била јасна, слободна, разумљива и заинтересовала је све присутне. По овоме поведена је реч о начелу, које је овладало у привреднем покрету нашем: „Свој своме!“ Мисли су измењивали поједини чланови наше академске омладине, који су на том састанку присутни били, а наиме, докле се могу простирати границе тога начела без повреде својих народних као и туђих интереса. Цео овај састанак текао је у најлешшем реду и с пуно збиље и интереса, чему се само можемо радовати; почетак је сваки тежак, али добра воља, свест и истрајност много

| могу, па се пуно надамо да ће све то наше

дичне Српкињице умети и знати оценити и схватити, те да ће им „Коло“ њихово бити дичнои корисно. — Прошле недеље по подне у 5 сах. у просторијама српеке више девојачке школе, одржан је друки састанак српског девојачког Кола, који је врло добро посећен био, како од стране Српкињица, тако и од стране српске академске омладине. Овом приликом прочитале су две гђце — Летић и Радосављевић — свака по једну народну песму, Песле прочитања узео је први реч госп. Милан Ћурчин, те је учинио своје примедбе, како нарочито ваља пазити на нагласак да је коректан, па онда на интерпункцију, јер погрешна интерџункција квари смисао, па га често и изврће. После њега узео је реч г. Смедеревац, те је изнео своје мишљење и назоре о двема прочитаним песмама, и покушао протумачити им дух и смисао, а по том је и сам прочитао једну песму и анализовао исту Напослетку је г. Ћурчин прочитао неколико мањих песмица. народних разног садржаја и гледишта, Све је ово од присутних саслушано е пажњом и интересом. Идући састанак с предавањем биће

"данас по подне у 5 сати у истим просторијама.

Српкиње девојке у Панчеву договорише се и закључише између себе, да неће никако више код Чивута пазаривати, да ће њихове модискиње, кројачице и т. д. избегавати, да ће сваком приликом и Србима препоручивати да се и својих лекара, адвоката ит. д држе, као што том Чивути и еви остали ваљани, свесни људи раде.

Српкиње су разумеле, како су се пре неки дан дичне Чешкиње у Прагу под Хусовим спомеником заклеле пред 80.000 скупљеног чешког народа :

»Ваклињемо се, Учитељу, дред лицем Твојим честитим, чистим, светим, да ни стопе земље чешке својом кривицом продати нећемо, да ни капљица крви чешке ви у једном једином детету