Женски свет

КЕНСКИ СВЕТ.

101.

САДАШЊЕ ЈАНАВКИЊЕ.

• Много нас штошта опчара из живота женскиња које стране земље, јер женскиње су прави тип дома и живота народног, оне показују и одређују у ком степену културе стоје који народи. Ми ћемо, да се позабавимо мало овде с Јапанкињама, које су данас на гласу са војне, коју воде Јапанци с Рувима, па ће, зацело, занимати живот данашњих Јапанкиња и наше читаоце, те доносимо овде по енглеском извору, који се највише баве тамо, опис живота и рада те жуте расе на далеком истоку, која важи за најобразованији народ у Азији

Живот јапанске бебе-дјевојчице почиње као и код нас. Истина, рођење мушког дјетета поздравља се много радије, но пи дјевојчица не изостаје много од тога; у опште код Јапанаца је љубав према дјеци једна врлина. Опи љубе и поштују свако дијете, било мушко или женско, пи не сматрају за труд и муку што раде око њега.

Седмог дана послије рођења дијете се именује, али ничијим именом из породице, што би било испод части, него именом каквог лијепог предмета у природи. Овом приликом не држе никакву свечаност, него се само на суду запише име и дан рођења дјетињег.

Први знаменити догађај дјетињег живота, | сличан је нашем крштењу. То буде у тридесети | дан послије рођења, кад се дијете однесе у храм, | гдје се као преда заштити своје заштитнице |

(патрона) Дужности.

Иза тога пастају мирни дани бебини. Облаче је у простране хаљине, да се могу лако навлачити и свлачити. Хаљинице им нису тако лијепе као у наших дјевојчица, али су згодније екројене. Код женске дјеце су хаљинице шарене и свијетле су боје, а код мушке тамне, затворене боје. Бијеле хаљине дјеца никад не носе; у Јапану је бијела боја знак жалости.

Неколико недјеља послије рођења дијете нижег сталежа ноша на леђима когод из породице, обично сестра или брат од шест година, коме се дијете привеже сукненим везама или пантљикама, те су тако обоје увијек на пољу и међу свијетом и изгледају сасвим еретни. Дијете средњег сталежа ноша дадиља кркаче еве док дијете не могне пузити и тетурати, али се ријетко види

на улици. А дијете имућних није тако сретно, |

т. ј. не ноша се на леђима, него је увијек на рукама у,кући и изван куће.

Јапанска дјеца лако проходају, јер су обувена у вунене чарапе и могу без опасности табати по меканој асури, којом је сав под застрвен, и код њих нема у собама намјештаја, па дијете нема нашто набасати. Свако дијете има о врату објешену цедуљицу, на којој је написано име и адреса, да се зна чије је у случају какве несреће. Љубав, која се излива на јапанску дјецу унапређује сваку лијепу и милу црту карактера; дјеца никад не лажу од страха, нити крију своје погрјешке, јер их никад не руже нити их казне затварањем у мрачне собице или другим казнама.

У простом, слободном животу, што га јапанске дјевојчице проводе. садржи се сретно одгојиште или. школа за свешто је лијепо, чедно, дјевојачки, те постану скоро без икаквих тешкоћа, ваљане и достојне жене.

Премда је дјевојка окружена сваком љубављу и пажњом, она ипак научи да разумије већ од раних година, да је „Дужност“ њезино животно правило, и да се наклоностима не допушта да управљају њезиним владањем.

Може се рећи, да се за примамљивост и достојанствено понашање јапанских жена има да захвали доживотном учењу о самозауздавању и мишљењу и на друге а не само на се.

У мирној атмосфери домаћег живота, окружена својим дневним дужностима, које извршују 028 помисли на похвалу, дјевојка живи од године до године, не проводећи беспослен, лијен живот. Кћери, осим имућних породица, обављају велик дио домаћег посла, који није код њих тако тежак и заплетен као код нас; у њиховим кућама нема ћилима, ни пећи, ни огледала, ни украса по зидовима. Кувају већином изван куће. Иџак имају доста да посвршавају сваким даном, као: душеке дићи, сложити их и оставити у душеклук (у орман у зиду), мреже, џод којима спавају да, се сачувају од комараца, уклонити, собе помести и провјетрити, хајат почистити, све се то има да уради још прије доручка, а за тим доручак окухати и изнијети, па суде опрати, па купити што треба за ручак и то на пазару или од носача, који носе од куће до куће поврће, воће и т. д. Оне морају знати готовити обично евагдашње јело, особито пиринач и разне чорбе, као и мијесити тијесто од пиринча, што им је 0сдбито јело за нову годину, за тим правити народно пиће сакб, које је врло у моди за вријеме светковине лутака.