Женски свет
Бр. 5. дах себи дивна — величанствена... не помакох се читавих четврт сата од огледала. Само што још нисам била навикнута на дугачку хаљину, често сам се при ходу спотицала, али навићи ћу се већ. Доста, доста, рече ми мати, евуци је сутра ћеш је и онако обући, светац је, па ћемо
ићи у цркву. Једва је свукох... Како ми беше жао растати се са њом, без ње нисам била тако лепа — тако велика. — Снивала сам о њој целу
ноћ... Тек што је јутрење одзвонило, а ја већ у велико устала, умила се, очешљала и већ навукла нову хаљину. Нисам се могла себе довољно нагледати... Дуго ми беше чекати на службу, — чинило ми све, да никад није доцније почела, но до сад и да ли ће данас и бити службе 2 А моја хаљина 7... Зар да је нико не види7... Чим ме је мати онако обучену угледала, васмеја, се и рече: ти си много поранила, дуго ћеш још чекати, па додаде смешећи се: досадиће ти дугачка хаљина, знам, прва је и мени тако мила била. Сад бих се радо вратила у оно доба, кад нових више колена сукњице. Чим навучеш дутачку хаљину, нестаће ти онога дечијег епокојства, сад мораш бити озбиљна, јер ти ниви више дете. „Ти ниси више дете“, зујало ми је непрестано у ушима... датим приђе ми ближе и као у шали уштину ме за руку говорећи: „Срећно, под њом те чедо глава не заболела, колико бора, толико еватова“. Хвала, рекох, а овамо сам једва чекала, кад, ћу се појавити, да ме ко види. Служба поче... Ја сам хтела да се одма кренемо, али ми мати рече: кад удари четврто звоно, онда ћемо се тек кренути, јер дуго ћемо тамо чекати,
Ко ће вачекати четврто звоно! Најзад се кре-
нусмо. Целим сам се путем освртала да ли ме |
ко види. И до сад сам имала лепе ципеле и шешир, но чини ми се нису ми овако лепо стајале, као
према овој дугачкој хаљини. Уђосмо у цркву. Ја |
Боже гледам, гледам у свет, мислим еви у мене гледају. Иза мојих леђа нека госпа рече: лепа хаљина! видиш Нада се подевојчила... а једна мојој мајци рече : скоро ћемо имати сватова Нада је велика и лепа девојка. Збиља, ја сам изгледала много већа но до сада. Кад смо изашле из цркве, сви су нас мимопролазећи поздрављали. Мени изгледаше да су ме младићи у пролазу некако значајно поздравили и гледали. Да ли је то све учинила моја дугачка хаљина 2... Лепо сам чула како ми један господин у пролазу рече намерно да ја чујем: „Ала је лепа ова госпођица !“ Била сам сујетна, лепа, па још госпођица, а до јуче ме ето зваху сви Фрајлица. Тако ми то го-
| | | |
КЕНСКИ СВЕТ.
113.
ђаше, сад ми изгледаше да сам баш права велика девојка. Кад смо се вратили кући, ја мислим, Боже, мислим, како ме сви другојачије гледе, како један господин у цркви ока са мене није скинуо и најзад падоше ми на ум речи онога господина : „Ала је лепа ова госпођица“, па мора бити да сам баш и лепа, јер зашто би он то тек онако казао 2 а нисам знала људе шта они хоће...
У вече је забава, не знам ко је то давао. Мати ми је обећала да ће да ме води, но шта ће отац.на то рећи» Кад му је мати поменула, он се дуго опирао — вели: да он још нема девојке на удају и да за балавице није забава. Ја навалила на матер да моли оца. Мати сколила ' око њега: па треба да је изведемо, није баш ни мала, 15 јој је година, па какова ће тек доцније изгледати глупава, неће се умети крећати у друштву и шта ти ја знам. Отац љутито рече: то ће лако научити, но да видим шта је урадила кад већ хоће да излази. Мајка као у шали рече:
_„ако јој се срећа јави нека узме ћилим стари“.
Отац само рече: та већ видим, да са вама женама не могу на крај изаћи, кад већ мора да буде, нека се спреми. Поскочих од радости и већ од четири сата почела сам се спремати; све сам лице огулила, трљајући га сапуном, само да будем беља; нисам могла ни да вечерам. Отац виче: што је нема да вечера, зар хоће да мо брука кад јој на забави припадне тешко од оног „ђавољег мидера“. Чујем мајка му рече: ужинала је мани је. И ми смо такови били у њеноме добу. У 9 сати је почстак, али се ми кренусмо у 10, јер отац вели: да он не воли да је нигде први. Кад смо ступили у салу евета је било много и већ су 2—8 кола одиграли Како ступисмо у салу сви у нас погледаше,. Ја климнух главом — поздравих около седеће, у томе притрчаше приређивачи и дадоше нам угледно место. Отац мој био је у том месту мало већи чиновник
"па се то грабио ко ће први да нам столицу дода.
Тако је то, свугди се гледа првенство. Погледах : бивши начеоник са госпођом седи близу врата, док је пре прво место заузимао, е, али треба направити места новом начеонику. Постоји ошита девиза: „дигни се ти, да седнем ја“. Заузесмо места, ја седох крај матере, с десне стране од матере седела је једна отмена госпа, оне се поздравише, а ја јој приђох руци; је ли то ваша ћерка, упита она матер, да моја, одврати јој мајка, лепу ћерку џмате, сад још само једнога младожењу да јој нађемо: но наћи ће га она и сама, додаде, смешећи се. Мати се смешила и