Женски свет

100.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр.

»

Сви ти беху ербинскога соја, Но реци ми: шта је жеља твоја 2

Српкиња. Богиња ви свирке и песама, Чаролијом умном обасјана. Подижеш нас до небеске сфере Где но звезде сјају и треперс, Моћ нас твоја кано сунце грије Земно биће постаје геније. Не молим те посестримо драга Да ми роду пружиш бисер-блага, Већ зацели рану преболноме Окини синџир тешки паћеноме, Сретној стази будућности водп: Лепој слози, љубави, слободи!

Богиња поезије. Твога збора смисао разумем Твоје жеље испунити умем; Џесма нека донесе твом роду Братску елогу и дивну слободу. Јер је песма божја искра света Из љубави обилне зачета. Она нека слади бајне снове, Жеље топле, наде Србинове. Песма ј' биљка мирисава раја Мелем јада, болних уздисаја.

(Бенгалско осветљење. Завеса пада.)

Давор-гусле ове просте, мале Србину су храброст увек дале, Да очува веру, језик, име,

Те « поноси од земана тиме. Прими гусле, моја мила селе, У српске их предај руке беле Од колиба нек јече до двора Рујна зора лешпа свићи мора.

Српкиња. Хвала теби на уздарју томе, На божанском разговору твоме! Гусларима даћу гусле ове Ситне струне, жарке пламенове, Нека њима српске тиће буде, Да у раздор, свађу не заблуде; | Да поведу српско коло вито Венцем братске слоге обавито; Нек се српска песма јасно ори, Брат са братом нека лепо збори, Брат без брата, српска каже вила, Ко соко је, кад сломије крила !

Богиња поезије. Па сад сиђи земаљскоме шару, Поздрав носи слепоме гуслару: Нека гуди докле сунце грије, Озари га лучем поезије !

О ЗМАЈУ ЈОВАНУ ЈОВАНОВИЋУ."

Од Љубомира Лотића.

Иескуписмо се да прославимо седамдесетогодишњицу великог песника нашега Змај-Јована, Јовановића, Чика-Јове. Како је лако славити онога, ко се сам тако лепо прославио ! Славе Змаја лепше него што би и ко могао небројене лепе песме његове, којима одјекују домови и улице, школе и зборишта, горе и дубраве српске. А народ 2 Види м осећа огромне заслуге песникове, али је слаб и нејак, а да би могао дати достојна видљива израза захвалности својој, као што на пр. Чеси учинише, кад скупише и даше сто хиљада

· Форината народног поклона свом великом сину Ригеру или Мађари, кад тако исто дариваше свога Јокаја. Али и ако народ српски не може да дарива свога пееника скупоценим дарима, тим већма

__ му приноси своје искрено признање и поштовање

ике труде му, за неувеле заслуге му. Па

но приликом прославе седамдесетогодишњице пееникове у Вел, Кикивди, на Сретење о. г, 22

==

Ар. Душан Ј. Дима.

и данашње славље наше нека буде доказом паж и захвалности народне за оно добро, што га песник учинио вредним радом народу своме

О животу песникову могу према данашњ прилици говорити само у кратко; а ко хоће више шта да сазна, тај нека потражи ради тд згодне књиге и листове, где се о том говори

дмај Јован Јовановић родио се у Новом Са 21. новембра 18833. год. У Н. Саду сврши основ школе и почне гимназију, коју настави у Хала и доврши у Пожуну. За тим је учио правне нау у Пешти, Прагу и Бечу и постао адвокатом. Ној није му се свидео овај позив, него је био звачј ничник и уредник и више година надзорник Пез| келијанума у Пешти, да време док је био нади зорником Текелијанума вредно је учио и положи испит за лекара. Као лекар Змај је живео у виши