Женски свет

Бр. 5. српских места и преко десетак година у Бечу, за тим више година у Београду и Загребу, а сад живи у убавом сремском селу Каменици.

Пошто смо тако у главним потезима оцртали живот песников, сад ћемо да пређемо на рад његов. Но како је то грдан задатак: у овако одмереном времену изнети иоле т:чан преглед о тако огромном раду, каквим је овај вредни песник обдарио народ свој и књигу српску! дмај је први пут ступио на књижевно поље 1849. год. Од то доба је већ педесет пет година и песник је још увек веран знамењу ерпеке виле, којим га је знаменовала, да буде будилац и чувар народу своме за све оно што је лепо и узвишено. Толико време, па ево још и данас Змај нас увек песмом учи и проевећује; храбри и соколи срца српска; снажи свом роду веру, крепи му наду и указује му путе к светлој будућности. И не каже ли нам се и само, да је просто немогуће у овакој прилици дати потпуно тачан преглед о великом пееникову раду за више од пола века! За то сеи ту морамо задовољити само са оним што је пајглавније. Пееникова пак дела треба много читати, треба вредно читати, јер само она могу тачно показати величину рада и заслуга песникових.

Споменуо сам већ, да је Змај прву песму написао 1849. г. Змај је тада био младић од шеснавст година. Већ ова прва псема, која је мало доцније штампана (1852.) показала је, да ће Српство добити у Змају такога песника, какав баш требаше народу у оно време. После бурних дотађаја, који су 1848/9. год. оставили иза себе толико разорених и опуетошених села српских, сваки и најмањи знак тешења добро је долазио разметнутом и напаћеном народу. А како га је тек могао тешити глас тако моћне песме, какву му даваше врени избраник ерпске виле: Змај Јован Јовановић! Првој песми Змајевој је име: „Пролетно јутро“, и већ она нам показује, да Змај не ће бити само песник својих радости и својих бола, него у пуном смислу народни, опћи песник, по згодном завету ПетеФија-Петровића у песми: „Песницима деветнаестога века“, коју овако почиње:

„Не дрзни мишљу мазном, лаганом На. гуслиг светих песме ми виши, Тешко је крвцу из срца лиши Песнику данас шеже је бити. Бруји ли одјек са твојих струна „16 твоју тијгу и твоју сет : Песама такит боље се мани, Џеспика такиф не треба свет,“

ЖЕНСКИ СВЕТ.

ТОЈ

Наш шеснаестогодишњи песник, у којем добу толико њих знају само за своје увесељење и без брижно уживање, већ зна за народ свој и сећа га се у песми:

„ Одлаагно бит срцу немирноме,

Реко 6' нешто милом роду своме“. А од виле, која му у сну даје гусле јаворове, причуле ву му се ове речи:

„ Силна чусшва у груд'ма шњ плове,

За то тш' ево гусле јаворове,

Уз њиг певај милом роду свом“. Осим тога чуо је од ње још и овај завет и обећање : ;

„Не одмарај с рода милујући,

Кад с утштрудии њему певајући

Ја Ћу сићи, да пр ошарем зној“.

Дакле свугде: род, род! Ова прва песма показује нам, да је песник народ изабрао за идејал свој. Овом идејалу остао је увек веран. И данас песник не зна за већу срећу него да види народ свој да је срећан и напредан. Он се сећа рода свога у сваком тренутку живота свога: и у срећи и у несрећи својој. Како широко и дубоко замишља песник љубав према народу, ево нека нам кажу ове речи његове:

„Ако желши добра каква, Мени, себи, чеду своме,

Из све душе гласно реци: „Џомо Боже роду моме !“

После споменуте прве песме свака година је доносила многе и многе различне дарове српској књизи од вреднога јој представника овога Ови радови деле се на двоје: у којима се песник бави ва собом и својим животом и у којима се бави са народом и опћим питањима. Од првих радова, опоменућу, да се критика српска сложила у томе, да су збирке песама : „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоди“ једне од најлепших песама у српској књижевности, Ђулиће је Змај испевао својој љубави и срећи свога брачнога живота, кад се 1861. год. оженио Ружом Личаниновом из Нов. Сада, а „Увеоке“ је испевао кад му је умрла верна љуба и обоје деце.

Те две збирке су по готову вас рад песников, где се бави собом, а све остало намењено је народу иопћим стварима. У најкраћим потезима споменућу из Змајева рада, да је уређивао листове : „Јавор“, „Змаја“ — по којем листу јеи прозван Змајем —, „Жижу“, „Стармалог“, „Илуетровану Ратну Кронику“ и дечји лист „Нев