Женски свет

102.

свима осталим листовима и повременим часописима српским. Осим многих изворних радова Змај је још превео многе лепе песме из страних књижевности, међу којим преводима има и великик дела. С овим радом хтео је Змај да упозна српеки народ са умотворима других народа, те да тако утврђује у њему осећање човечанске заједнице. Но да ве запитамо сад: шта Змај потпомаже и шири у својим делима О томе је немогућно у овакој прилици по танко говорити. За то ћу да споменем само најглавније одлике, које карактеришу песника и дела његова.

Прва је одлика Змајева, коју сам већ споменуо напред, што је, као још мало песника, свагда, најискреније осећао са народом. У радости народној радовао се и он, у жалости тужио. Нема, у историји нашега народа за последњих педесет пет година ни једног важнијег догађаја, а да га, наш песник није пропратио песмом или другим каквим саставом. Док се једном прибере и среди сав рад пееников и по згодној подели изда, то ће бити врло лепа и врло занимљива историја нашега народа за последњих неколико деценија. Величину Змајевог осећања народних радости и бола подиже то, што је заборављао на своје личне радости и жалости, те је певао и веселио ве с народом и кад га је лично каква недаћа, гонила, а тужио с народом и кад се њему лично срећа смешила. У највећој љубавној срећи песник енива и казује драгој, да је био на Косову и главом „издајица“ Обилић.

„Ија с видела како ли сам ЈУ бој скорио,

Да с' видела како сам се Љутшо борио“.

Даље, одлика је Змајева, што је у опће песник свога доба. Штогод се у целом човечанству збивало за доба песникова, све велике идеје, које се узвиле и крстариле по човечанству, све је то прошло и кроз умље и срце песниково а оданде у дела његова. Доба песниково, спојено из садашњости са прошлошћу и далеком будућношћу, што све душа песникова прозире, живо се указује на много места у делима песениковим и ова врлина ће свагда навластиту вредност давати Змају и делима његовим Ко у свом добу потпуно живи, тај је живео и живеће у свима временима. Споменућу само песму: „Крв и сузе. Како нам се ту лепо истиче провицање песниково у своје доба, а из својега доба и у прошлост и будућност !

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 5.

Па како нам ова песма лепо истиче још једну велику и важну одлику песникову: пророчку моћ, коју само велики духови имају. Ова одлика нарочито истиче величину Змајеву.

„Решке су очи, што ће дозреш' моћи Збитија жива, илпо будућност скрива... Песник тао ужива“. Пророчки поглед Змајев у будућност често све уздиже изнад свију других одлика песникових. дмај је у прорицању и Србин и човек. Види и будућност свога народа а и будућност човечанства. Чува и народ, чува и човечанство од опасности, а у томе га води љубав и то љубав не само према народу него и према целом човечансгву. Но Змај ипак више љубави поклања народу, а у тој љубави потпуно је свестан, за што прво мора свој род да љуби. | „Кад анђ'о рода мога ЈУскликне : сад си свој! Онда Ћу шири свете Онда Ћу биши твој !“

Споменућу по нешто од пророковања народу и од пророковања човечанству. Тако још пре ваљда тридесет година Змај је у песми „Јест“ овако завапио :

„Ево деце хиљадама, а слепа су ч нејака, Нејака су — титу моћи, а слепа су — ишту зрака.

" Створи од њиг дику светиј, нека буду црква жива,

Коју вижор не ошзрива, коју време не подрива. Створи од њиг бедем роди, јер се српско небо моја, „Лете птице злокобнице, а сирема се оркан љути, У немару народ тоне, протри очи, дај им мара, Надпако звона своне, — спасавај се од пожара! У окови' народ стење, браћа цвиле, — дај им браша! Док не почну твоји тићи у птуђе се бројат' јаша Јера време не ће чекат док се нама гњилиле дрема, Изненада закукаће кукавица: Сриства нема !“ Не дао Бог да се испуни пророковање Зма-

јево у напред споменутој песми — које и Змај не прориче непосредно, него само вели да може настати, ако занемаримо себе у простоти и глупости, — али по неко пророковање се, на жалост, већ испунило, Сетимо се само пророчких речи из песме „Дижимо школе“, где песник прориче:

„Ил нека зине то сриско гробље

А народ нашу ће постати робље,

Слепо Ће поћи у тај свет бели

И молиш мрве да му с удели“. И кад сад погледамо на сеобу у Америку и на толике друге трзавице и беде у народу, није ли то жалостан, истина, али јасан доказ, како је родољубива и брижна душа песникова још пре