Женски свет

Бр. 2.

неколико десетина година у напред видела, какве св велике опасности спремају народу. Но песник није само ове опасности видео, него је видео и начин како би се народ могао сачувати од тих опасности, а то је да прихвати школу и просвету. Камо среће, да је народ одмах био свога песника пов"утао !

Сад пак ево једно пророковање, које је песник прорекао гледајући кроз копрену човечанске будућности, коју такође јасно прозире душа ње гова. Наш песник и у многим другим песмама даје доказа погледима својим и кроз оне тајне, које се човечанству у будућности спремају, али због краткоће времена споменућу само ово место :

Аљ кад буде пехар Претун горка једа, Дићи Ће га у вис

Опротиња бледа.“

„Одравица ће с' чути Нечувено дрска, Грчевита рука Петар ће да смрска“. Но песника тишти то и за то после спомињања последице : „Просуће се мука Дуго задржана —

«

брижно пита, а у овом питању исказује се и бол песников а и вера, да би се и бољим начином могла решити судбина човечанства — :

„— Ож, зар нема без тога (Овету бољиг дана!!>2

Важна је одлика пееникова његов скроз здрави и узвишени, прави прекаљени српеки народни мо_рал у делима му. Вредност овом моралу навластито истиче оно одушевљење, којим песник пропагује врлине и другима, а шиба мане и опачине. Пееник се навластито обрађа омладини и деци и ево сад је већ седамдесету годину на вршио, а бар трећину века је провео радом међу омладином и децом. Змај тачно зна васпитно начело: што не ваља код старијих, поправљај бар међу млађима. Млађима Змај уздиже и слави све оно што је лепо и узвишено и храбри их и снажи у добру. Могла би се исписати дебела књига оваких примера из Змајевих дела. Ја ћу да споменем овде по нешто из лепе збирке „Омладини“ („Друга Певанија“ свеска [) коју и због о6обите лепоте јој а и садржине није могуће доста. топло препоручити млађим нараштајима на усвојење. Баш под неодољивим Змајевим утецајем, омладина је пре десетак година почела, била да

ЖЕНСКИ СВЕТ.

103.

се под заставом народних потреба и дужности вечне вредности уједињава, и штета што је застала. Шат ускрене и оствари се ипак Змајев завет! Од многих врлина и дужности, које Змај ставља омладини на срце, навластито се истиче слога, коју Змај брани од оних, који веле за њу да се отрцала, Отрцала се по устима али не „по ствари“. Змај овако слави слогу: „У срцу ми једна речца Од детињства мога, Та је речца рајски лепа, Та је речца: слога“. Неслогу пак, зачињену немаром, овако карактерише, е алузијом на оне, који би да се више боре за опшћа човечанска питања, него за напредак свога народа : „док ми маче изошитримо Против оштлмо Фла, Наша мала, длижа ала Нас је прогутала“. А знаке слоге омладинске усрдно и се младачким полетом овако поздравља песник: „ Оживела, васкрснула, Сриска слога лепа, Омладина ... дика наша .;. Она се не цепа“.

„ Оживело младиг снага Брашско друговање, У старијим помитује се,

Што је за штовање“.

„Застава се у вис диже, Ала једна само,

На њој пише: Орпство пада, Ал ма га не дамо!“

„Око трама светиње нам Биће бедем живи: Слози нашој, жртви нашој Шек се свако диви“. Завет заиста достојан великога нам песника ! Деци и омладини српској у српској књижевности нико још није тако лепо и разумљиво умео говорити као Змај. Ово је једна од најважнијих и нај јачих одлика Змајевих, којој је сунце што је оживљава: љубав Змајева према српској деци. Има већ више десетица година, како је Змај запевао : „А запита љ врабац с крова: Жуда оде чика Јова 7 Ти му песмо мила реци : Он је оптиго српској деци“.