Женски свет

Бр, 1. ЖЕНСКИ СВЕТ. 159.

Сенија беше престала. да плаче; али лицем беше још окренута од Ферхада. „Сећам се“, одговори она шапућући.

„Данас, држим да има можда једно срество да се спасе мој живот — али без ваше наредбе, ја се неусуђујем да га означим“.

„Говори !“

Ако је султанова ћер, која је у неизмервим даљинама, поврх мене трептила, заиста умрла; па ја клечим покрај једне деве која, моју љубав не одбија онда би рекао: „Има једно срество, које нас до смрти веже. Буди мој сапутпик живота; јер те љубим од свега, срца“. == ; Тада се важе Сенија према Ферхаду и он читаше у њеним очима обећање среће, које није ни очекивао ; јер је држао, да је немогуће.

»

У Ферхадовој колеби, владала је од једне године, тиха непомућена срећа. Гилнара је управљала неуморно и брижљиво са малим кућњим газдинством, пуна задовољства; што је у супрузи свога љубимца Ферхада, нашла благу и

"лепу господарку; Сенија беше заборавила на

своју сјајну прошлост и она дивота и онај сјај исте, нису јој никад ни долазили на ум. Онаје живела скромно у малом кругу, у ком се њен живот кретао; своју срећу тражила је и нашла, једино у верној љубави свога љубљеног мужа; овај је од ње одлазио да по еваком времену, од зоре до мрака „на путу божјем“, нађе срества, за џодмиривање својих екромних кућевних намирница. Оп их је налазио у довољној мери. Када млади супружници бејаху обдарени са лепим синчићем ; тада Ферхад и Сенија мишљаху да су постигли све што су постићи имали и они

_ захвалише Богу на његовој милости. Али одмах

за тим Ферхад беше неепокојан и забринут. Он је то брижљиво крио пред Сенијом, тако, да она о том није ни слутити могла, алису његово срце подгризале, вићушне бриге новчане природе.

Та рођењу сина морао је да учини разне набавке, које су остатак његових уштеда, са свим прогутале и од тада он је имао муке, да

толико новаца донесе кући, колико је било по-

требно, да бе покрију дневне животне потребе.

_ До сад му је то ишло за руком; али већ неко-

лико џута није му претекла ни једна аспра и једне вечери он није вечерао, само да Сенија и мали Осман, идућег дана, у ничем не би оскудевали. | ,

„Боже, само здравља“ рече он у себи „Али кад би, једно од нас оболело!“ Он се ужаспу при помисли, да Сенију или сина му, види на болесничкој постељи, а да им помоћи не може.

„Треба да идем, код мога старог пријатеља дервиша“, рев он у себи; „он ми је дао добар савет, када ме је упутио на пут божји, где сам нашао своју срећу; он ме можда и данас може из нужде извући“.

Ферхад је познавао кафану, у коју је стари дервиш долазио у одређено време и он одетамо.. Убрзо је његово око спазило траженог. Дервиш беше веома радостан; што је опет видео свога омиљеног ученика и жељаше одмах да чује, каква је (била његова судбина од дана, када су се последњи пут видели. Ферхад му исприча, да се оженио и да је Бог, његов брак благословио ва једним синчићем. Дервиш честиташе своме младом пријатељу, а овај му заблагодари на његовој доброти И одмах додаде, да га је ова доброта и данас опет довела, своме старом учитељу, од кога ће замолити нов савет. „Говори, мој синко“, рече дервиш благо, јер он беше један од оних, који се није устезао да учини услугу.

Сад му исприча Ферхад, његове новчане неприлике и нужду у којој се налазаше; тражећи прилике да више заради но што је до сад заЧађивао. Дервиш га пусти да се изговори и сеђаше непомично и замишљено ту. Ферхад је знао из ранијег искуства, да дервиш, пренагљеност и иетрчавање држи за недостојно једног мусломана, па се чувао, да га не буни у његовим мислима, Најзад рече старац:

„Ја бих ти могао подарити или позајмити. једну маленкост; ако ти је то пријатно и јаћу ти једно као друго радо учинити — али ес тим ти неће бити поможено. Ти хоћеш сам новац да зарадиш,. То је право а и Богу драго; поклоне. примати или дугове правити, то је спремати широку стазу за недостојла дела. Ну ти тражиш од мене, да чујеш, на који поштен начин, да имаш већу заслугу. Ја ћу покушати, да ти то кажем: Познајеш ли богатог Шјеевкет бега, сина Авсис паше 7“

„Ону распикућу 2“

„Ја мислим, да га зову тако... ли његов конак 2“

„Касим паша, на златном рогу 2“

„Тако је. Па добро. Шевкег бег је велики пријатељ музике; он је био дуже времена мој.

познајеш