Женски свет

Бр, 8. ЖЕНСКИ СВЕТ. 149:

4. Женске и мушкарци подједнако стоје у погледу на перцепирање научног материјала, а још више у погледу на самосталну обраду тог перцептивног материјала.

5. Моменти узнемиривања н. пр. (еугестибилност, боје и т. д. јако утичу на мушкарце, а још више на женске

6. У 7. години успех је приближно један те исти и код мушких и женских.

". У 10. год. мушкарци одмичу од женске у погледу на успех.

8. У 149, г. женска деца, показују исти успех као и мушка деца, а каткад их и надмашују.

9. У погледу на извештавање девојчице више знају да говоре (пишу) о личним категоријама, а дечаци о стварним.

10. У погледу на интересовање, знање и оригиналност девојчице ниже стоје од дечака.

Те Штвернове експерименте контролирали бу Др. Врешнер у овдашњем, циришком Психолошком Лабораторијуму и Марија Борст у Женеви. Они су дошли до резултата, да женске више дају очитовања а мање чине погрешке него мушки.

"Осим памћења и пажња је експериментално иепитивана. Др. Шојтен у Антверпену дошао је до резултата да је пажњина енергија већа у девојчица него лиу мушких. То се опажа скоро у сваком месецу, изузевши у јуну, где је у мушких пажњина енергија нешто виша, као што ови бројеви показују:

Месеци: Јануар Фебруар Март Април Мај Дечаци: 61 56 54 54 49 Девојчице: 61 58 ЕУ 53 · 48

Месеци: Јуни Јули Октобар Новем. Децем. Дечаци: 45 41 50 53 60 Девојчице: 46 40 51 58 59 Про. Шојтен је испитивао и то, како расте динамичка снага у ђака, и дошао је до интересантног закључка, да она код дечака понајлак

· расте од октобра до јануара, у Фебруару јако

скаче, у марту опада, у априлу опет скаче, а онда све понајлак опада до јула. Код девојчица опет то нешто друкчије изгледа. Наиме, снага им је од Фебруара до јуна подједнака, а у јулу и октобру скаче.

___Те Шојтенове експерименте контролирао је поменути килски педагог и пеихолог Марке Лобзин, и у главноме, може се рећи, дошао је скоро до истих резултата. И он је мерио капацитет, па је нашао да:

1. између 9. и 10. г, износи капацитет 479 у муш. 421, у жен, 2 ОЦА и . ЗБИ АЛЗ те и ~ а МЕ о 2. Ћ 345 о -„ 4548» 44 Дао " 842 4 у. 662,

Што сетиче радње Фантазијине Лобзин вели, да је она јача у женских него ли у мушких.

Што се тиче репродукције представа Лобзин нам својим експериментима тврди, да девојчице верније репродуцирају (обнављају) него дечаци. Дечаци, дакле ниже стоје од девојчица. Ну, мора, се на ум узети да девојчице од 6—13 година у главноме стоје у духовном погледу на истој вивини, као и дечаци од 1—14 година. Ну, признати се и то мора, да и овде имаде изузетака као и свуда.

При свршетку ово неколико сексуалних разлика споменућу још једну разлику, која је врло интересантна. Мислим на сексуалну разлику у писању. Многи ће можда помислити: Е хвала Богу, кад ће и о овоме говора бити, јер и онако је ово све некако сувопарно, компликовано и без имало живота било. О нисању де штогод! о Графологији господине ! Тато је модерна наука, наука, која нам тајну перспективу даје у најтамнијим стварима људског карактера, наука која ће нам моћи и брзо помоћи дати у данашње доба, у доба конвенције, доба, где се не зна

шта је црно а шта бело, доба где је еваки чоје цр ,

век лавиринт познавања и грдан, замршен проблем у сваком погледу. Графологију господине, јер је она кључ свему и свакому:

На жалост морам одлучно рећи, да је ГраФологија у научној светлости тако исто јадна и геџава у погледу на своју егзистенцију, као што је то случај и са многим другим сличним секама, секама које тако знају да невини свет заварају и залуде, да је за највеће сажаљење сваки онај, који у њихов загрљај пане. Ту мислим нарочито на некдашњу (а донекле и данашњу) Френологију и Физијогномију (наука, да се по изгледу лица способности казују), а онда у модерно време у срп. свету врло разграњену утопију: Спиритизам, коме се просто озбиљна наука смеје, као и господи сановницима, гледању у будућност помоћу звезда и другим лудоријама и дангубама.

Данашња ГраФологија пази какви су карактери поједини људи и како они пишу, па из тога овда комбинује грађу за своје рецепте, рецепте који су скроз апетрактне природи, као и некдашња наука о четири темперамента. Једно се само може рећи, наиме, да човек друкчијо пише