Женски свет

148.

ћу их ошширно спомињати прво што им је ме-_

тода и сувише проблематичке природе, а друго што им се експерименти пружају на мали број ђака. Луфа ћу можда мало споменути, кад будем говорио о сексуалној диФеренцији у погледу на памћење. А сада да видимо шта је онај брат Оловенин радио.

Млади Рус, Др. Александар Нечајев у Петрограду испитивао је памћење на ђацима у две основне школе, једној мушкој Реалци, једној женској Гимназији, једном Женском Заводу и у једном Лицеју. Број ђака износио је 687, а обу· хватало је године између 9 —18. Екеперименти "падају у 1899. г.

- Нечајев је испитивао све могуће гране памћења, и ево до каквих је сексуалних разлика дошао.

1. Дечаци имају јаче памћење за стварне предмете, него ли девојчице.

2. Девојчице имају јаче памћење за бројеве и речи.

8. ДиФеренција ових двају памћења мања је у девојчица, него у дечака.

4. Највећа разлика у памћењу у дечака и девојчица пада између 11. и 14. године

5. Девојчице у 9. —11. год имају јаче развијеније памћење за осећаје и чуства него за, апстрактне речи.

6. Девојчице од 10—11 год. лакше памте бројеве него неартикулисане гласове.

7. У доби од 9—11 год. девојчице боље памте речи конкретног значења, него саме објекте.

8. Дечаци у тој доби боље памте предмете, него њихово именовање.

9. Памћење за гласове слабије је у дечака од 9—11 год. него ли памћење за речи, које гласове означавају. ;

10. Код девојчица се увек опажа јаче памћење за речи, које гласове означавају него пам-

__ћење за неартикулисане гласове.

1. У 14. год. девојчице показују тако исто јако памћење за емоцијоналне речи, као и за неартикулисане гласове.

12. У каснијим годинама памћење емоцијоналних речи бива у девојчице још јаче него и памћење за гласове и неартикулисане речи.

18. Девојчице у главноме имају више илузија него ли дечади.

14. Најмањи број илузија отпада на речи из видне области, а највећи (код дечака) на, слушне представе, и (код женских) на чуствене представе.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 8.

После три године те исте екепераменте чинио је Марке Лобзин у Килу. У главноме он потврђује горње резултате.

1. Памћењеје нешто мало јаче него у дечака.

9. Релативни развој памћења пада између 10 и. 122 воде

У погледу на енергију релативног развоја васколиког памћења у 9. и 10. години дечаци показују нешто јаче памћење него девојчице, иначе девојчице имају увек боље памћење него дечаци.

4. У доби између 12. и 18 год. памћење је у девојчица за 6, 22%/, веће него у женских.

Американски психолог, Лф (Таџ!) дошао је до нешто другојачијих резултата. Он је пронашао, да памћење слабо расте између 9. и 15. године, и тиме се прилично разилази од Нечајева и Лобзина. Осим тога овај је психолог дошао до врло интересантног, а мени врло чудноватог резултата, наиме, да је памћење у нижим разредима јаче код плавојака, а у вишим код црнка (прномањаестих). |

Осим ових трију експерименталних психолога марљиво је проучавао Индивидуалну Пеихологију и Др. Шперн-а у Бреслави. Он је више иепитивао једну страну памћења, сећање, Метода, му се у овоме састоји: Он би за једно извесно

"време дао ђацима (или другим којим особама)

по једну слику (обичну или колорирану) и захтевао би онда, да напишу што су видили на њој. То је т, зв. примарно извешће. Друго, секундерно извешће долазило би после неког извесног времена. Колико се запамтило код првог а коликог код другог извештаја, Штерн је бројкама Фиксирао. Тако н. пр. дошао је он до закључка да заборавност после 5 дана изнови 1, 5%, после 14 дана 4, 39, а после 21 дана 6%. И разлике у споловима опште су код“ тих његових експеримената :

1. Просечан број очитовања после примарна извештаја од прилике је један исти у оба спола.

2. Код секундарног извешћа мушкарци изгубише у своме очитовању 20%,, а број погрешака, скочио им је на 5, 8%,, женске опет изгубише само 189, у очитовању своме, али имје број погрешака нарастао до 105%.

3. Верност памћења код заклетве показује приличну сексуалну разлику. Тако на прилику мушкарци су показали 11%, у очитовању своме, од којих су 2, 19, погрешна била, а женске опет показаше 859) у своме очитовању, али са 4, 8%, погрешака.